Ових дана у одбојкашким круговима може се чути информација да Слађана Ерић више није чланица Спартака. Одбојкашица која је летос стигла у Суботицу као велико појачање, постављена је за капитена екипе и на терену је, индивидуално, у потпуности оправдала очекивања, као можда и најсветлија тачка у колективу који на почетку такмичарске године никако није оправдао очекивања. И колико год био лош учинак популарних ”голубица” на табели Банка Поштанска штедионица Суперлиге, са скором од две победе и четири пораза, што је довољно тек за деобу осмог места, толико је Ерићева блистала у играчком смислу, бележивши у просеку 13 поена по мечу, уз сјајне проценте реализације напада, изврсне сервисе (9 асова) и фантастичан учинак у блоку (укупно 19). Тим више, приче да се Слађана растала са суботичким клубом деловале су свима невероватно.

Како бисмо сазнали о чему је реч, одлучили смо да поразговарамо са искусном одбојкашицом. Слађана је, као и увек, у маниру врхунског спортисте и професионалца, пристала да подели са нама утиске из Суботице и објасни нам шта се дешава са њеним ангажманом у Спартаку.

Прича се да си напустила Спартак?
Да, истина је да сам напустила клуб. Стварно су сви били изненађени што сам отишла из клуба у којем је требало да остваримо много зацртаних циљева. Растанак није лак и такву одлуку је тешко донети. 

Како је дошло до тога?
Ја сам напустила клуб у који сам недавно дошла, где ми је дата част да будем капитен и водим екипу са којом сам провела три месеца. Расла сам, заједно са растом клуба и амбицијама, учила те младе одбојкашице, децу за мене, на терену али и ван њега. Лепо смо се дружили, живели заједно, али је дошло време да се иде. Није професионални живот само одбојкашки терен, него и односи, поштовање и жеља. Не бих да откривам разлог зашто сам отишла, шта се све десило. Мој одлазак јесте био изненадан и сигурно да није све било како треба. Негде сам ја професионално мислила да је време да се повучем одатле. Генерално су се помешале улоге и стицајем разних околности ја сам пожелела да одем. Причала сам са много искуснијих људи од себе, који су велика имена, и који су ми рекли да је најбоље да се повучем ако сматрам да не могу помоћи.

Како је изгледао растанак са људима из клуба, играчицама, стручним штабом…?
Било је заиста пријатељски и веома емотивно. Челници Спартака су разумели моје мотиве и дали су ми исписницу. Било им је веома жао, као и мени, али ја сам човек који жели максимално да испоштује људе који су ми указали поверење и дајем све од себе да испуним задатке који су зацртани. Нисам неко ко би остајао и опстајао у тиму само да би примао плату и био на финансијском терету клубу, свестан да у датим околностима не може помоћи нити оправдати улогу због које је доведен. Спартак и без мене може да опстане у лиги или се бори за место у плеј-офу. 

Делује као да је у питању више сплет несрећних околности неголи незадовољство било које стране?
Управо тако. Клубу и управи желим све најбоље, да наставе са пожртвованим радом, и захваљујем им се на свему што сам имала са њихове стране. Много су ми пружили и хвала им од срца. Мојој лепој талентованој деци, Елени Баић, Драгани Королији, Лари Жигић, Иви Џаковић, Ани Јарамазовић, Миони Димитрић, Бојани Ристановић, Арини Елизаровој, желим пуно успеха и време је да одрасту сада у овом тренутку и да још више тренирају и труде се, то сам само тражила од њих, ипак су оне само деца и не треба им ништа замерити, нити кривити. И нека знају да сам ја увек поред њих и за њих шта год да треба. Сваки загрљај, порука, сузе - коллико смо се само исплакале на растанку, нека буде само лекција, никада пораз. Такође, желела бих да се захвалим и драгим људима из стручног штаба, Дамиру Петковићу, Ивану Поповићу -Гиги, Немањи Васиљевићу, Николи Његовану, као и бившем тренеру, Саши Недељковићу, са којима сам имала изванредну сарадњу. 

Какви су даљи планови Слађане Ерић?
Немам их, засад. Мислим да још могу доста да пружим на терену и не размишљам о окончању каријере. Чекам понуде, па ћу добро да размислим.