Недеља вече, ”МТС хала Језеро”. Бура емоција, сјај у очима играча, громогласна подршка са трибина. Можда би се у ових пар речи могао описати успех крагујевачког Радничког, који је после 17 година подигао пехар Купа Србије, други пут у историји клуба.

Вероватно је свима позната прича о Винсенту Ван Гогу. Један од најутицајнијих уметника постимпресионизма и данас одушевљава људе широм света својим ванвременским сликама, које важе за права ремек-дела. Баш као што у свету ликовне уметности то представљају слике, тако и свету одбојке сваки поен може испричати причу за себе и постати право ремек-дело. А још ако је аутор Винсент, онда је то загарантовано.

Велики број квалитетних играча је, у последњих неколико сезона, имао прилику да продефилује Банка Поштанска штедионица Суперлигом. Ипак, стиче се утисак да је из године у годину конкуренција све јача, а то се посебно односи на позицију либера. Иако играчи који покривају ову ролу често нису у центру пажње, јасно је да ниједна екипа не би могла да функционише без сигурног пријема. То је случај и у Црвеној звезди, где Вукашин Ристић од прошле сезоне бележи фантастичне партије.

Почетак сваког новог месеца, током трајања Банка Поштанска штедионица Суперлиге, резервисан је за избор најкориснијег играча у протеклих тридесетак дана. Много раније се у одбојкашким круговима могу чути предвиђања и нагађања ко ће понети ласкаво признање. Ипак, сигурно је да оно увек заврши у правим рукама, што је био случај и када је прва награда у новој сезони у питању.

Сваке године, спорт доноси нове приче које нас неретко подсете на древне митове и њихове хероје, који из различитих земаља долазе да покоре нове територије. Ове сезоне, црно-бели свет Партизана дочекао је свог „Принца од Персије“ — Мухамеда Садегија, одбојкаша из Ирана, који је својим доласком у Београд започео нову авантуру.

У женској одбојци нисмо навикли да гледамо даме од четрдесет и кусур година како облаче дрес и играју у клубовима који се такмиче у највишим ранговима својих лига. И док код мушкараца ова појава није толико несвакидашња - подсетићемо само на неке од легенди светске одбојке које су каријере завршиле загазивши у пету деценију живота, као што су Сержо (44), Папи (43), Тетјухин (42), Горан Вујевић (42) или Никола Грбић (40), а затим и на ”икону” наше лиге, Мишка Радишића, који за Јединство из Старе Пазове у Суперлиги наступа и у 52. години живота, код жена се врло ретко дешава да одбојкашица у својим 40-им и даље активно игра за клуб. 

Интернационални играчи су у Суперлиги увек важили за оне који су ангажовани како би унапредили одређене екипе и помогли им да испуне циљеве зацртане на почетку сезоне. У већини случајева, веома брзо су постајали прави лидери на терену и многе екипе своје успехе приписују управо њима. Ипак, ретко се у последњих пар сезона дешавало да домаћи клубови задрже стране играче дуже од једне сезоне, из простог разлога што они долазе са јасним циљем да напредују и већ следеће године заиграју за друге клубове, у складу са њиховим афинитетима. Наравно, било је и ситуација у којима су странци једноставно желели да наставе са својим наступима на теренима широм Србије. То је био случај и са главном протагонисткињом ове приче, пошто ће Милан Гршић другу сезону заредом моћи да рачуна на Малгоржату Јасек, одличну коректорку пореклом из Пољске.

Пут Карађорђа у претходних неколико година имао је, можемо слободно рећи, филмске обрисе. Од екипе која је до пре неколико сезона играла најниже рангове такмичења, клуб из престонице у доба Ђорђа Петровића Карађорђа, прошле сезоне остварио је највећи успех у својој историји. Тим Невена Мајсторовића је прошлу годину окончао на високој четвртој позицији у лигашком делу првенства, па је тим пласманом обезбедеио учешће у Купу изазивача ове сезоне. Иако је након феноменалних четвртфиналних утакмица са Војводином, у полуфиналу морао да пружи руку колегама из Црвене звезде, који су се нешто касније окитили шампионском круном, Карађорђе је оставио један од најјачих утисака на одбојкашку јавност.

ТЕНТ је синоћ у Обреновцу приредио вече које ће се дуго памтити – вече када је један клуб исписао ново поглавље у својој историји. Навијачи су у еуфорији и са поносом пратили сваки поен, а након освајања другог сета, који је осигурао пролазак у групну фазу Лиге шампиона, победнички дух се још више распламсао. Али, тријумф није био само резултат једне утакмице, већ плод дуге и исцрпне борбе и лавовског залагања сваке одбојкашице на терену. И док су се рефлектори фокусирали на њих, једно име је посебно заблистало - Малина Терел. Америчка интернационалка је својом харизмом и неспорним талентом освојила симпатије публике и доминирала тереном, водећи свој тим до историјског успеха.

Кубанка Анет Барбара Алфонсо Бенитес другу сезону заредом облачи дрес екипе Уба са којом је, ове календарске али прошле такмичарске године, подигла трофеј победника Купа Србије. Убљанке су након тога одиграле и финалну серију плеј-офа Банка Поштанска штедионица Суперлиге у којој су поражене од Јединства из Старе Пазове укупним резултатом 3:1 у победама, али Анет свакако може бити задовољна играма које је до сада приказала у нашем првенству.