Остало је да се одигра још шест кола у Банка Поштанска штедионица Суперлиги за одбојкашице или, ако бисмо већ с почетка желели да наметнемо језик статистике који ће у овом тексту бити доминантан, можемо рећи да смо прешли 73% пута до плеј-офа. И ово је сасвим прикладан тренутак да се позабавимо индивидуалним учинком одбојкашица на које ћемо, имајући у виду досадашњи део сезоне, обратити посебну пажњу у завршници такмичења и које ће, сасвим извесно, правити разлику у одлучујућим борбама својих тимова за што бољи пласман на табели.

Статистичко квантификовање учинка спортиста у оквирима екипа, а свакако и шире, на нивоу такмичења, има недостатака, наравно, јер пре свега не може у потпуности да пружи утисак о њиховом доприносу на терену. Оно што недостаје може се употпунити једино гледањем утакмице, било стручним или лаичким оком. И нама стручњацима и нама лаицима, а често смо и једно и друго, дешава се да оценимо како је неки играч одиграо сјајан меч, а онда погледамо статистику и то у бројкама не испадне толико добро. Или обратно, неретко окарактеришемо игру одбојкашице или одбојкаша поприлично лоше, упадају нам у очи само негативни детаљи, а проценти на крају буду одлични. Ипак, најчешће морамо да зависимо од онога што видимо на папиру или у електронској форми, а не на терену, услед објективне немогућности гледања највећег броја утакмица. И на основу тога доносимо закључке. 

Фактори који се не виде у статистици, бар не у оној која је доступна јавности, бројни су. Она не мари за јачину ривала против којих су се играчи истакли, за тренутак у утакмици када су одиграли добро или када им је пао ниво игре, за уочљиве болне грешке које се не могу искупити ни са неколико добрих поена или пак за сјајну реализацију у преломним моментима меча. Напослетку, статистика нам не открива ни енергију којом су играчи зрачили на терену, психолошки значај њиховог присуства за екипу, не мери пожртвовање, а не даје нам ни фактички увид у различите елементе игре у пољу, односно у одбрани. Замислите само несрећног играча који се поломио да одбрани две-три лопте, бацао се на упијаче, летео преко реклама поред терена да извади немогуће и његовог колегу који је напослетку елегантно закуцао смеч и додао себи на конто још један поен. Нема украдене лопте, нема асистенције, нема било каквог статистичког трага о учинку одбојкаша који је заправо најзаслужнији за освајање поена. Наравно, то је верзија за нас обичне смртнике. Професионалци у стручним штабовима екипа имају специјализове програме за обраду података и они могу својим тренерима и играчима да пруже информацију о безмало било чему. Ми, који све посматрамо са стране, морамо се, зато, задовољити оним чиме располажемо. Ту сада долазимо и до проблема људског фактора. 

Наиме, ако на сву муку додамо и различита тумачења (или компетенцију) самих статистичара у погледу, на пример, квалитета пријема или процене чији су прсти направили блок, онда бисмо чак могли закључити да статистика често одскаче од реалности. Ипак, када се сагледава на дуже стазе, на све већем броју утакмица и разноврсних уноса, она се експоненцијално ближи стварности. Таквом статистиком ћемо се овде позабавити.

На нашем порталу Лиге можете пратити ранг-листе играча које се аутоматски ажурирају после сваке утакмице, и то у пет категорија и према свим позицијама на терену (погледајте овде статистику одбојкашица). И нека вас не зачуди што је тих пет категорија приказано у осам табела. 

Одбојка је по много чему специфичан спорт, па у том смислу и одбојкашка статистика показује своје особености. Одбојка је редак колективни спорт који не зависи од штоперице. Када то кажемо, не мислимо на релативно трајање утакмица већ на чињеницу да она није ограничена прописаним временом (на памет нам пада још једино бејзбол у том смислу). Наравно, ограничења у свему морају да постоје. И ако нису временска, онда се мере другим аршинима. Не морамо да наглашавамо како одбојкашке утакмице могу трајати у распону од три до пет сетова, али то на овом месту чинимо из чисто експликативних разлога. Наиме, играчи чије екипе чешће играју пет сетова, на пример, нужно имају више прилика да остваре бољи (или лошији) скор од оних који своје мечеве завршавају у три сета. То је најуочљивије у категоријама које се односе на рачунање постигнутих поена. 

Логично, није иста специфична тежина учинка на мечу када играч у три, четири или у пет сетова постигне, рецимо, 20 поена. Пре неки дан су љубитељи одбојке имали прилику да уживају у фантастичној представи коју су нам приредиле одбојкашице Уба и Јединства. На крају, гошће из Старе Пазове су однеле победу резултатом 3:2, а коректор Анет Барбара Бенитес из редова домаћина уписала је чак 31 поен. Интересантно, након прва три сета Кубанка је на конту имала тачно 20. И замислимо да се на неки волшебан начин меч завршио у том тренутку, иако би то, наравно, у овом случају значило да је Јединство победило са 2:1 имајући у виду да је резултат након прва два сета био нерешен. Али, замислимо. У тој имагинацији заправо лежи разлика између фантастичне и потенцијално веома добре, или хајде да кажемо одличне партије коректора Уба. Добро, ако нисте маштовити, онда можемо да се вратимо у реалност и на победу Убљанки у Инђији, у 3. колу БПШ Суперлиге, максималним резултатом 3:0, уз 21 поен Кубанке, што статистички гледано даје просек од тачно 7 поена по сету. Можемо да се присетимо и 23 поена Тамаре Миљевић у победи Јединства над Асом из Батајнице (7,7 поена по сету), затим такође 23 поена Бранке Тице у максималној победи против Омладинца, али и 30 поена феноменалне Нине Коцић из Спартака у победи од 3:1 над екипом из Нових Бановаца (7,5 поена по сету) или пак 22 поена Уне Вајагић у максималном поразу од Срема (7,3 поена по сету). Сад можемо да замишљамо и даље, пошто наша замисао има утемељење у стварности. Дакле, говоримо о перцепцији.

Поред грубог приказа укупног учинка играча једноставним сабирањем поена, у наша статистичка рангирања уводе се и три додатне (релативне) категорије, и то према просеку поена, асова и блокова по сету. Тада би и оних (не)могућих 20 поена Анет Бенитес у три сета постало просечно 6,7, што је, узгред, учинак у рангу врхунских одбојкашица. Да се разумемо, и просек од 6,2 поена по сету који је Кубанка остварила у пет одиграних сетова пре неку ноћ изузетно је достигнуће. 

Зашто ово наводимо? Приметићете да би Анет статистички боље прошла, у тој релативној табели, да је меч са Јединством завршен у три сета са њеним учинком од тек 20 уписаних поена (имала би просек од 6,7 поена по сету наспрам 6,2 који је заиста остварила). Наравно, оваква рачуница колико делује будаласто у оквиру једног меча, толико има смисла у широј перспективи. Остварити 31 поен на утакмици огроман је успех, свакако, а још веће достигнуће је имати просек од 6,7 поена по сету у низу од, рецимо, десет мечева, иако би то, теоретски, могло да значи равномерно постизање између 18 и 22 поена у максималним победама или поразима и, штавише, да сплетом неких мало вероватних али могућих околности наш експериментални играч ниједном не буде најбољи поентер на мечу. 

Како то изгледа у пракси? Опет, не морамо да тражимо даље од поменуте Кубанке, коректора Уба. Увидом у релативну ранг-листу најефикаснијих одбојкашица лиге (према просеку остварених поена по сету у досадашњих 16 кола), приметићемо да Анет Барбара заузима високо треће место (реализује 4,6 поена по сету). У апсолутној табели, међутим, када гледамо укупан број постигнутих поена на утакмицама, она се налази тек на 10. месту (са 221 уписаним поеном). Видећемо и у наставку да су позиције које заузимају играчи у овим паралелним ранг-листама мање или више (не)конзистентне. Но, да кренемо редом.

У најзанимљивијој категорији, оној најуочљивијој, категорији над свим категоријама, играчице се класификују према броју постигнутих поена, односно према просеку остварених поена по сету. И само летимичним погледом на ранг-листу укупног поентерског учинка, рекло би се да је фантастична млада Новосађанка која брани боје Омладинца из Нових Бановаца, Уна Вајагић, апсолутно доминантна ове сезоне у нападу. Постигла је досад 307 поена, што је чак 45 више од прве пратиље, искусне двадесетдеветогодишње Краљевчанке из суботичког Спартака, Нине Коцић (262). Трећа и четврта на овој листи су Александра Узелац из Железничара (258) и Бранка Тица из Јединства (255), која је прошле сезоне била најбољи поентер шампионата. Три од четири горепоменуте одбојкашице играју на позицији примача, док само Нина Коцић брани част коректора у овом рангирању. И то је нешто што је, већ неколико година уназад, карактеристично за нашу Суперлигу у односу на засад још увек далеки први ешалон одбојкашких првенстава, каква су она у Италији, Турској па и Пољској. Некако, код нас се на врху листе поентера у последње време углавном налазе примачи, уз понеког залуталог коректора, док је у иностраним шампионатима ситуација углавном обрнута. У овом тренутку, три најефикасније играчице у Италији су коректори (Каракурт, Хак и Монтибелер), док је у Турској (најефикасније Василантонаки, Николети и Пејн) и Пољској (Гауковска, Расињска и Друшковска) однос два према један у корист одбојкашица које играју на позицији корекције. 

У румунском првенству, нама можда блиском по различитим параметрима, на прва два места најбољих поентера пак налазимо два примача, иако следећа три заузимају коректори. Истини за вољу, листу пет најефикаснијих у нашој Суперлиги затвара Теодора Исаиловић (247), млади коректор Инђије, што јесте велика разлика у односу на прошлу сезону, када је свих пет играчица са најбољим апсолутним поентерским учинком у лиги играло на пријему (Тица, Стојић, Миросављевић, Ранковић и Кецман, тим редом). Ипак, шесто, седмо и осмо место на ранг-листи најефикаснијих играчица у српској Суперлиги данас опет заузимају примачи, редом Ана Круљ из Партизана (239), Исидора Коцкаревић из Јединства (230) и Вања Ивановић из Железничара (226). Листу, на деветом и десетом месту, затварају два коректора, Росалес Десирет Мадан из Железничара (222) и Анет Барбара Бенитес из Уба (221).

Узгред буди речено, просек висине “топ 5 скорера” прошле године у нашој лиги био је 180,6 цм (највиша Јована Миросављевић са 183, најнижа Јелена Стојић са 178), док је данас тај број порастао на 185 (у распону од Александре Узелац са 188 до Бранке Тице са 180). Само поређења ради, у Италији тренутно овај просек износи 189 цм, уз опаску да прва два поентера, Каракурт и Хак, имају висину од 197 и 196 цм. Но, нећемо даље ширити тему.

Уместо тога, запитаћемо се где су Тијана Бошковић и Паола Егону? И колико вас би на невиђено било спремно да се опклади да једна од њих две није најефикаснија играчица турског првенства? Одговор је донекле филозофски. И јесте и није. Наиме, Тијана и Паола јесу две најефикасније одбојкашице у Турској са 6,52, односно 6,18 постигнутих поена по сету. Међутим, када се гледа укупан поентерски скор, њих нема у првих десет играчица. Разлог је једноставан. Тренутно најефикаснија одбојкашица, Гркиња Анти Василантонаки, има чак 34 одиграна сета више од Тијане и 29 од Паоле. 

У нашем првенству ствари су доста једноставније па Уна Вајагић и Нина Коцић заузимају прва два места и у овој категорији, са 5,39, односно 5,14 поена по сету. Следе већ спомињана Анет Барбара Алфонсо Бенитес са 4,6, затим вероватно најмлађи члан сениорске селекције Србије икада, Александра Узелац, са 4,53 и млада репрезентативка Бранка Тица са 4,4. Од шестог до десетог места налазимо Теодору Исаиловић (4,33), Ану Круљ (4,27), Исидору Коцкаревић (3,97), Катарину Станковић из Аса (3,82) и Вању Ивановић (3,77).

Највише поена на једном мечу у овој сезони постигла је Нина Коцић у победи свог Спартака над Инђијом од 3:2. Бројала је Нина у том 11. колу чак до 33 поена. Интересантно, на истом мечу коректор Инђинчанки, Теодора Исаиловић, постигла је 30. Магичну границу од 30 поена на утакмици досегле су још Анет Барбара Бенитес (31 поен у поразу Уба од Јединства резултатом 2:3), Бранка Тица (30 поена у победи Јединства над ТЕНТ-ом резултатом 3:2), Уна Вајагић (30 поена у поразу Омладинца од Црвене звезде резултатом 2:3) и још једном Нина Коцић (30 поена у победи Спартака над Омладинцем од 3:1). Близу да оствари овакав учинак била је и Ана Круљ у два наврата (29 поена у поразу Партизана Ефбет од ТЕНТ-а резултатом 2:3 и 28 поена у победи Партизана над Асом од 3:1), али и још једном Уна Вајагић (28 поена у поразу Омладинца од ТЕНТ-а резултатом 1:3) и Нина Коцић (29 поена у победи Спартака над ТЕНТ-ом од 3:2).

И пре него што пређемо на следећу категорију, шта смо закључили? Да ли је Тијана тренутно најбољи поентер турског шампионата? 

Док размишљате, напоменућемо да у овом приказу нисмо узели у обзир играчице које су тек пристигле у лигу, оне које не играју више или одбојкашице које су одиграле тек неколико утакмица у првенству, пошто сматрамо да резултати на тако малом узорку нису репрезентативни. Али свакако ће бити занимљиво видети какав ће учинак имати, на пример, Ана Клегер, појачање Црвене звезде на позицији коректора, која се, провизорно, са одиграних 11 сетова и просеком од 4,55 поена по сету већ попела на четврто место релативне листе најефикаснијих одбојкашица Банка Поштанска штедионица Суперлиге, а успела је и да забележи фантастичних 28 поена на мечу против Јединства из Старе Пазове.

Слажемо се, има довољно разлога за оба закључка по питању категорије која би требало да има примат у избору најефикаснијег играча лиге. У кошарци, на пример, углавном се гледа просек постигнутих поена по мечу у сезони. Ову ранг-листу наша стандардна статистика не препознаје, вероватно јер одбојкашке утакмице немају равномеран број полувремена, трећина или четвртина, али срачунали смо да са просечно 20,5 поена по мечу Уна Вајагић свакако обједињује прва места у све три варијанте. Следе, очекивано, сјајне Нина Коцић са 17,5 и Александра Узелац са 17,2.

У наредној категорији погледаћемо ко су најбољи сервери нашег првенства. Ова листа се сачињава према броју уписаних асова при чему се, нажалост, не рачуна податак о броју сервис-грешака. У тзв. ”Меч рипорту” (статистичком извештају) који се сачињава након сваке утакмице овај податак постоји, може се наћи и на сајту у оквиру детаљне статистике сваког играча, али не улази у аутоматизовани обрачун на листи најефикаснијих у кумулативној табели. Да будемо искрени, тешко би било извагати веродостојну листу са сервис-грешкама. Сложићете се да није исто погрешити при резултату 0:0 и постићи ас на 24:23. Или обратно. 

Дакле, на врху листе према укупном броју асова налазе се Александра Узелац (34 аса), Милица Живановић из Срема (32), као и младе репрезентативке Србије - Вања Ивановић из Железничара (30) и Рада Перовић из Уба (30). У овом случају, између примачке дијагонале тима из Лајковца (Узелац - Ивановић) место је нашла и једна одбојкашица која игра на позицији блокера, двадесетпетогодишња Милица Живановић, која се након једне сезоне у Динаму из Букурешта вратила у екипу Срема. Листу пет најбољих закључује Јована Цветковић из ТЕНТ-а са 26 директних поена из сервиса. Ако погледамо број асова по сету, примат задржава Александра Узелац (0,6), а прате је Рада Перовић (0,59), Милица Живановић (0,57), Наташа Чикуц-Динс из ТЕНТ-а (0,54) и Вања Ивановић (0,5). У односу на прошлу годину, приметно је одсуство Јелене Стојић и Бранке Тице са врха листе најбољих сервера.

У досадашњем делу суперлигашке сезоне, на једном мечу индивидуално је постигнуто највише 6 асова. Ово је пошло за руком Александри Узелац два пута и по једном Милици Живановић, Теодори Скочајић из Новог Сада и Вањи Ивановић. Пет асова на мечу постигле су Ана Малешевић из ТЕНТ-а, Наташа Чикуц-Динс, такође из ТЕНТ-а, Катарина Станковић из Аса, Ана Сарић из Срема и Драгана Королија из Спартака.

Најбољи блокер лиге, у овом тренутку, долази из екипе Партизана Ефбет. У питању је двадесетшестогодишња Исидора Бербатовић која бележи 0,98 блокова по сету, односно укупно 53. Млађа сениорка репрезентације Србије, Миња Осмајић из Јединства, држи друго место са 46 успешних блокова. Друга позиција у лиги према просеку блокова по сету припада Катарини Родић из Јединства (0,86). Треће место у обе ранг-листе заузима још једна чланица млађих сениорки, Ана Малешевић из ТЕНТ-а, са 43 блока (0,86 по сету), а четврто Александра Глигорић, блокер екипе Уба, са истим укупним учинком. али нешто мањим просеком (0,84). Пето место у апсолутним бројевима припада Милици Живановић са 41 блоком, док исту позицију у релативној табели држи блокер Црвене звезде, Катарина Чанак, са 0,82 блока по сету.

Највише блокова у једном мечу забележила је Хена Куртагић, и то нестварних 11 у победи ТЕНТ-а над Партизаном Ефбет од 3:1. Далеко иза овог учинка, са 7 блокова на утакмици, следе Ана Малешевић, у чак три наврата, и по једном Исидора Бербатовић, Катарина Чанак, Миња Осмајић, Келси Велтман из Железничара и Катарина Родић. По 6 блокова оствариле су Јана Андрић из Инђије, Милица Живановић из Срема и Александра Ђорђевић из Уба.

Биће веома интересантно видети како ће се развијати учинак младе и суперталентоване Хене Куртагић, која је коначно, на опште задовољство, ушла у ритам играња утакмица и која би према досадашњем скору од 1,27 блокова по сету, на тек одиграних седам мечева и 22 сета, суверено заузимала прво место на листи најбољих блокера лиге. Ипак, сачекаћемо да се одигра још неко коло како бисмо дефинитивно могли да дамо овакву констатацију.

Последње две категорије у којима упоређујемо одбојкашице Суперлиге су искључиво процентуалног карактера и односе се на постотке позитивног пријема и успешности напада.

Што се тиче пријема, у овој ранг-листи примат данас држе играчице на позицији либера. С обзиром да би према некој дефиницији ове одбојкашице требало да имају најстабилнији пријем у екипи, рекло би се да је то и логично. Међутим, ако бисмо опет упоредили првенства Србије и Италије, уочили бисмо да је однос између броја либера и примача у овој табели много уједначенији на Апенинском полуострву. Код нас, у првих десет најбољих примача имамо седам либера, у Италији само четири. Додуше, од та четири, Елеонора Ферзино заузима прво место, а Иленија Моро треће. 

Но, вратићемо се у Србију и нашим специфичностима. Дакле, код нас проналазимо само три примача у “топ 10” према проценту позитивног пријема. Ова чињеница би, у комбинацији са податком који смо навели раније у тексту око водеће улоге коју примачи у нашој лиги држе у погледу ефикасности, могла да указује и на то да је ова позиција код нас некако више оријентисана ка нападу. И по сопственом признању, многи примачи у нашој лиги кубуре са пријемом, али позитивно је што свест о томе постоји и што се упорно ради на побољшавању тог елемента игре. 

У првих десет одбојкашица лиге према проценту позитивног пријема, дакле, од примача налазе се Андријана Павлашевић из Аса (на 4. месту са 48%), Вања Ивановић (на 8. месту са 44%) и Бранка Тица (на 10. месту са 43%). Најбољи примач у лиги тренутно је Милица Ивковић, искусни двадесетдеветогодишњи либеро Спартака из Суботице, са 51% позитивног пријема. Следе Стефана Пакић, либеро Железничара, и Бојана Гочанин, млада репрезентативка и либеро ТЕНТ-а, са 48%. Вања Симеуновић, либеро Аса из Батајнице, заузима пето место са 47%, Александра Тадић, либеро Уба, са учинком од 46% држи шесту позицију, док је репрезентативни либеро Црвене звезде, Сања Ђурђевић, седма са 45% успешног пријема. У оквиру првих десет на ранг-листи проналазимо још и преискусну Марину Вујовић, либера Партизана Ефбет, са 43% позитивног пријема.

У погледу процента успешности напада предњаче блокери, Келси Џејн Велтман из Железничара (61%) и легендарна Слађана Ерић, блокер и капитен Уба (56%), која током целе каријере константно држи висок ниво реализације, тако да овако добар учинак не треба да нас изненади. Прва на листи, двадесетшестогодишња Канађанка Велтман, представља заиста вредно појачање за нашу лигу, с обзиром да је током своје каријере прошла Италију, Турску и Немачку, где је била и најбољи блокер шампионата. Несумњиво, то је играчица која заслужује пажњу.

Интересантно је да на врху ранг-листе најбољих нападача, поред Слађане Ерић, налазимо још две играчице Уба - блокера Александру Глигорић (55%) и коректора Анет Барбару Бенитес (50%). Првих пет закључује Ана Јековић, блокер Спартака из Суботице, која такође бележи 50% успешности пролаза. Тара Таубнер, коректор Црвене звезде, и Александра Узелац, примач Железничара, играчице су које заузимају шесто (49%) и десето место (46%). Млада и талентована Јована Зеленовић, коректор Јединства из Старе Пазове, ушла би такође на ову листу, и то на пето место, са 50% успешности, али она ове сезоне ретко добија шансу и забележила је свега 46 напада. Ова осамнаестогодишња девојка, која је прошле године дебитовала и за сениорску репрезентацију, свакако представља будућност наше одбојке на позицији коректора и пратићемо њен развој у наредном периоду. 

Преостала три места у првих десет, од седмог до деветог, попуњавају блокери, Божица Марковић из Црвене звезде (49%), Милица Живановић из Срема (48%) и Миња Осмајић из Јединства (47%). Наравно, примачи и коректор на овој листи бележе значајно више напада од осталих (тј. блокера), али узорак је довољно велики да, сматрамо, не утиче на верност приказа. Ипак, имало би смисла евентуално раздвојити ову табелу на две, у којима би се посебно одмеравали блокери са једне стране и примачи и коректори са друге. То ћемо, међутим, оставити за неки други пут.

На крају овог већ подугачког текста, не бежећи од произвољних оцена, које су се вероватно местимично појавиле, делом због већ наведених особености одбојкашке статистике, делом због субјективног тумачења параметара које очитава или уноси човек, нећете нам замерити ако уведемо и једну непостојећу категорију у којој ћемо пробати да сагледамо које су то играчице у досадашњем делу првенства показале најкомплетнију игру. 

У том смислу, покушали смо да уочимо одбојкашице које се најчешће појављују у врху свих или већине наведених ранг-листа. Испоставило се, нимало лак задатак. И сасвим је у реду ако се не сложите са добијеним резултатима. 

Прва два места, по нашем мишљењу, заузима примачки двојац Железничара из Лајковца, Узелац - Ивановић. 

Александра Узелац је укупно трећи поентер шампионата са 258 постигнутих поена (17,2 по мечу) и четврта на листи најефикаснијих у односу на број одиграних сетова (4,53 поена по сету). Надаље, она је први сервер лиге по укупном броју асова (34), али и по броју постигнутих асова по сету (0,6). Заузима једанаесто место према проценту позитивног пријема (42%) и девето у категорији успешности напада (46%). Са друге стране, Вања Ивановић је седми поентер лиге са укупно 226 поена (14,1 по мечу) и десета на листи најефикаснијих у односу на број одиграних сетова (3,77 поена по сету). Вања је трећи сервер лиге са укупно 30 ас-сервиса и пета према броју асова по сету (0,5). Осма је на листи најбољих примача (44%), а деветнаеста према успешности реализације напада (41%). 

Поред ове две младе и суперталентоване одбојкашице, приметили смо да се име Милице Живановић из Срема врло често појављује при врху већине рангирања. Иако заузима деветнаесто место у табели најбољих поентера лиге са 167 постигнутих поена и двадесетпето на релативној листи са освојених 2,98 поена по сету, Милица је други сервер првенства са 32 аса и трећа на релативној листи са 0,57 асова по сету, пети је блокер лиге са 41 успешним блоком и осма према броју блокова по сету (0,73). Живановићева је такође осма и у категорији успешности реализације напада са 48% пролаза. 

Осим три наведене играчице, у избор за пет најкомплетнијих одбојкашица првенства могле би да уђу и сјајна Кубанка, Анет Барбара Бенитес, и Канађанка Келси Велтман.

Са овим подацима бисмо закључили ову не баш кратку али, верујемо, занимљиву и донекле поучну причу. Пратићемо до краја првенства развој ситуације па ћемо сагледати и статистику целе сезоне.

За крај, још једно питање. Шта ћемо са дизачима?