резултати, Банка Поштанска штедионица Суперлига, Прва лига и Куп Србије
Осврт: Ко су нам странци и где су нам клинци
- by Синиша Стојменовић
Мало чудно звучи, али финале плеј – офа одбојкаша у Банка Поштанска штедионица Суперлиги Србије испратиће се, можда не баш помно, али у Камеруну и Шведској. Земље које нису ни близу одбојкашке силе, а још даље велесиле, имаће своје представнике у екипама Војводине и Партизана Ефбет. Дошло је време да је у нашим клубовима све више играча који долазе из земаља где је одбојка по полуларности у рангу, рецимо, аутомобилизма у Србији. А Србија је једна од најбољих одбојкашких средина на планети. И ти исти узимају места младим одбојкашима у средини која је некад гајила олимпијске шампионе и дала огроман број великих одбојкашких имена.
А ко су и одакле су странци који играју у клубовима Суперлиге Србије? Из Венецуеле – Хосе Мануел Караско који носи дрес Црвене звезде, из Пакистана је Мурад Кан, а из Египта Ахмед Омар, обојца чланови Спартака из Суботице. Поменути, млади, а кажу и талентовани Камерунац, Лендри Кавого је уз Бугарина Радослава Парапунова играч Војводине, такође помињани Швеђанин Даниел Грувеус бориће се за титулу у дресу Партизана Ефбет, опстанак у елити Такову је обезбедио Кубанац Ласаро Брунет, док је времешни Украјинац Андриј Тупчи био најефикаснији појединац Младог радника.
Кажу да странци треба да буду они од којих има шта да се научи. Од поменутих, битну улогу у, да се тако каже, одбојкашки развијеној репрезентацији има само Парапунов. Остали или немају те улоге или их имају у селекцијама које су трећа и четврта категорија. И нико не криви њих, јер су доласком у Србију, може се рећи, у глобалу оправдали очекивања, правили поене, борили се и свој новац поштено зарадили.
Нису криви ни они који су их довели, јер једноставно нису имали кога другог. Кривце треба тражити у оним рођеним почетком овог века, који не могу да се наметну и постану битни чиниоци у игри својих тимова. Може се анализирати из много углова и тешко да може да се нађе макар један који иде у прилог онима од којих се очекује да једног дана у репрезентацији наследе данашње асове. А добар број њих већ је почео да тражи излаз тако што би негде „преко“?! Једном је неко прокоментарисао – „Које, бре, преко, буди прво код куће неко“.
Да ли је у питању недостатак амбиција? То би било катастрофално и погубно, јер знају ко су Слободан Ковач, Иван Миљковић, браћа Грбић, Ђула Мештер, Васа Мијић, Андрија Герић, имају прилику да уживају у игри Подрашчанина, Лисинца, Атанасијевића, Ковачевића, Петрића, Ивовића, Јововића... Они би требало да им буду наследници. Али за сада их слабо има. И докле год буде тако, док не буде жеље код младих да гризу и наметну се, дотле ће им место узимати горепоменути. А имају од кога да науче, имају за шта да се боре, мотива је напретек. Да не дођу у ситуацију да им једног дана жељено иностранство буде управо Шведска, Камерун, Пакистан, Египат или можда Судан, Мали...