Сања Ђурђевић (23) је једна од перспективнијих српских одбојкашица на које се озбиљно рачуна да у једном релативно скоријем тренутку преузму важне улоге у следећој генерацији наше сенироске репрезентације, што је само по себи потврда квалитета и добра основа са које се лако може винути у врх светске одбојке. Сања је на добром путу да то и учини и засад делује да јој све иде у прилог.  

Ова симпатична девојка, увек насмејана и ведрог духа, игра своју трећу сезону за одбојкашки клуб „Уб“, актуелног првака Банка Поштанска штедионица Суперлиге. Комуникативна, енергична и неспутана, али беспрекорно елегантног држања и пристојних манира у животу, као таква, на терену је једино и могла да се пронађе у улози либера. И ту улогу она сјајно обавља.

Са екипом из Уба је успела да освоји сва три домаћа трофеја (првенство, Куп Србије и Суперкуп), али то никако не значи да у ову сезону улази опуштено. Напротив, Сања истиче да јој је циљ освајање дупле круне, након што је њен тим изгубио тесан меч за трофеј Суперкупа, против Железничара из Лајковца.

Ове године одбојкашице из Уба имају прилику да играју у квалификацијама за Лигу шампиона, што представља још једно вредно искуство за Сању, која је летос имала прилику да се  опроба и у репрезентативном дресу. Није, зато, претерано рећи да је 2021. вероватно понајбоља година у Сањиној каријери. Томе је сигурно допринела и сјајна атмосфера у клубу, који представља право освежење на српској одбојкашкој сцени.

• ”Овде се осећам као код своје куће. Навикла сам се већ, стварно ми је лепо, притом имам утисак као да ми је ово домаћи клуб, ето тако сам се уклопила. Иначе сам из Лазаревца, живим близу, а менталитет људи овде је веома сличан, што ми додатно одговара”, поверила нам се Сања.
• Сањин менталитет је победнички. На терену даје све од себе и понекада изгледа као да не постоји лопта коју не може да ухвати. И није то само наша констатација, већ готово свакога ко је макар једном имао прилику да гледа Сању на делу. 
• У среду, екипу Уба очекује реванш меч 2. кола квалификација за Лигу шампиона у Брчком. Прву утакмицу Убљанке су решиле лако у своју корист са 3:0.
• ”Циљ нам је да покажемо нашу најбољу игру, желимо да победимо што више утакмица, па ћемо видети докле можемо да стигнемо. У среду ћемо покушати да остваримо добар резултат, као и у првој утакмици код нас. Ми ћемо играти најбоље могуће, то могу да обећам. Како год да буде, сјајно је искуство и послужиће нам за даљи напредак и развој”, искрена је била Сања.
• Искреност је још једна у низу Сањиних врлина. Тако смо и водили разговор. И не можемо да не споменемо како нам је посебно драго што смо управо са Сањином причом отворили овај портал, који српска одбојка одавно заслужује. А српска одбојка заслужује и Сању.
• У Лиги нација, која се ове године одржала у Риминију, у ”заштитном балону”, селекција Србије учествовала је са подмлађеним саставом. Тамо смо имали прилику да први пут Сању Ђурђевић гледамо у сениорском репрезентативном дресу, и то у улози првог либера екипе. Млада Лазаревчанка је у потпуности оправдала поверење и пружала је заиста добре партије против најјачих светских селекција.
• 
• Испричала нам је, са посебним усхићењем, како је то изгледало и колико јој је значио позив у репрезентацију.

Била сам у млађим селекцијама репрезентације, али опет, иако је ово био подмлађен састав, ипак имаш осећај да је то А селекција. Стварно је било незаборавно. Месец дана смо провели заједно, окружени свим тим сјајним екипама, великим одбојкашицама, које ја нисам имала прилике до тада да видим уживо. Дивно једно искуство, заиста. Ова година ће ми дефинитивно остати у сећању.

• 
  Нешто што је такође остало упамћено из Риминија, јесте немили догађај на утакмици против Тајланда, када је Сања због једног несмотреног геста оптужена за расизам. Свакако непромишљен потез, довео је младу девојку до „оптуженичке клупе“ на Дисциплинском панелу Светске одбојкашке федерације (ФИВБ). Њена намера никако није била лоша, али је то било тешко објаснити широком аудиторијуму који у свему види искључиво негативност. Дефинитивно је из ове ситуација Сања научила важну животну лекцију. Извињавала се непрестано свима које је њен гест увредио и видело се да јој је искрено било жао. О томе су могли да посведоче сви из екипе, који су Сању покушавали да утеше у непроспаваним ноћима током остатка такмичења. И свима је било јасно да Сањи ни на крај памети није био никакав расизам, чак потпуно супротно од тога. Хтела је да се на позитиван начин идентификује са својим спретним и упорним ривалкама, о којима има само речи хвале. Утолико више ју је заболело што су људи, без размишљања и трунке разумевања, скочили да је осуде.
• ”Ништа лоше нисам мислила у том тренутку, чак сам и похвалила екипу Тајланда у тим моментима. Јесте било непромишљено и неспортски, на крају, али без лоше намере. Нисам расиста, волим подједнако све људе. Али све је испало тотално погрешно. После утакмице, када сам схватила шта се догодило, одмах сам отрчала до свлачионице Тајланђанки и најискреније им се извинила. Оне су схватиле на прави начин да је дошло до неспоразума и покушале су да ме утеше. Биле су дивне и неизмерно сам им захвална на томе. После свега, наравно да сам извукла поуку и сличне ствари ми се сигурно више неће дешавати”, закључила је причу о овој ситуацији Сања, која је и сада, док је објашњавала свој поступак, била видно потресена.
• Као професионални спортиста, Сања има велике амбиције и труди се да јој каријера константно иде узлазном путањом. Води класичан спортски живот и дани јој се своде искључиво на тренинге.
• 
• ”С обзиром да играм на позицији либера, имам времена за велике планове. Либеро треба да буде искусан, тако да постоји простор да са годинама будем све боља. Ја радим на томе колико могу. Колико ћу успети, видећемо”, објаснила је Сања. 
• Као мала, међутим, Сања је маштала о стварима које немају везе са лоптом. Тада јој је омиљени предмет била графитна оловка. 
• ”Као млађа сам цртала и желела сам да се бавим дизајном текстила. Моја сестра се тиме бави, па се и мени то допадало због ње. Ипак, нисам успела то да ускладим са одбојком и да се озбиљније позабавим дизајном. У сваком случају, да се не бавим одбојком, вероватно би ми то било занимање”, признала је Сања.
• Има живота и после одбојке, приметили смо. Или, да ли има?
• Растали смо се са Сањом, засад, уз обећање да ћемо чим пре попричати о њеним новим спортским успесима.

(фотографије: OSSRB, FIVB)