Годинама су у Крагујевцу са великим нестрпљењем чекали дан када ће се одбојкаши вратити на стазе старе славе и у витрине клуба одложити барем један пехар. Ни на почетку ове сезоне нико није са сигурношћу могао да каже да ће баш 2025. година остати уписана златним словима у историји одбојкашке секције СПД Раднички. Ипак, неколико ентузијаста је из утакмице у утакмицу сигурним кораком оповргло све сумње и на крају урадило нешто што ниједна генерација до сада није.

Тачно 18 година прошло је откако су одбојкаши Радничког подигли пехар намењен победнику националног Купа, а деценија и по од последње шампионске круне. Због тога је Алекса Брђовић током прелазног рока одлучио да направи тим који ће, укупно гледано, бити довољно млад, али и искусан да се домогне највиших циљева. А тако је и било.

Чак пет нових играча, када је реч о стартној постави, задужило је дрес крагујевачког тима, неки по први пут, а неки са жељом да помогну бившем клубу у успеху који данас проживљавају. И свакако да су, поред капитена Костића који је и прошле године чинио окосницу Крагујевчана, у први план искочили играчи попут Нејића и Крстића, чији је задатак био да поентерски предводе свој тим до успеха. Ипак, међу повратницима у редове Радничког нашао се и Душан Лопар, искусни блокер који је дошао са жељом да учини оно што му није пошло за руком у првом мандату.

Те 2021. године, Лопар је са својим тадашњим саиграчима изборио пласман у финале Купа Србије, али је на крају морао да се задовољи само освајањем другог места. У међувремену, искусни блокер претплатио се на освајање домаћих првенстава, пошто је пре две године постао шампион Бугарске са екипом Нефтохимика, да би се прошле године, следом непредвиђених околности, придружио београдским црвено-белима и са њима попео на кров Србије. А ове сезоне само је наставио успешан низ и доказао да су његове партије у великој мери заслужне за освајање националних првенстава, а у прилог томе иду и његове речи.

„Изгледа да сам талија. Као мали Станоје, син и ја идемо у пакету. Имао сам пуно изгубљених финала. Чак их је било можда и десет до сада“, рекао је Лопар непосредно након мајсторице, па додао:

„Да се похвалим, трећа титула у низу и то после пет утакмица. Као што сам прошле године рекао, ако морам да бирам, ово је најслађи начин да се освоји титула, али и најтежи. Било је изузетно стресно. Последњих неколико дана не спавамо како треба. Имали смо ту велику предност од 2:0 у серији, али смо је просули због нашег страха и несигурности, свашта нешто... Међутим, смогли смо снаге да се у петој утакмици ујединимо и одиграмо као током већине сезоне и мислим да смо заслужили све ово“, закључио је блокер шампиона Србије.

А колико је само желео да помогне својим саиграчима у остварењу овог циља, имали смо прилику да видимо у завршници одлучујуће утакмице. У четвртом сету, при резултату 19:15 у корист његове екипе, Лопар је лоше доскочио, након чега је пао на под и ухватио се за колено, а све је то било пропраћено болном гримасом. Иако се у први мах чинило да је за њега финале завршено, адреналин је у тим моментима учинио своје, па је искусни блокер смогао снаге да настави утакмицу и већ у наредном поену ефектним блоком разгали целу халу и омогућио својој екипи да се додатно приближи крајњем циљу. А крај ове бајке за Крагујевчане већ је добро познат, јер су Брђовићеви пулени постали прва генерација Радничког која је успела да обједини два најзначајнија трофеја у српској одбојци.

А ако је судити по утицају који Лопар има на своје тимове, већ сада се назире ко ће то бити шампион Србије наредне сезоне, пошто ће Брђовић поново рачунати на одличног блокера. Шалу на страну, још треба времена да се слегну утисци када је реч о тек окончаној сезони, па ћемо већ од октобра имати прилику да се уверимо шта нам доноси нова. До тада, Лопар и Раднички могу да уживају у плодовима свог рада.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Odbojkaški savez Srbije 🇷🇸🏐 (@ossrb)