резултати, Банка Поштанска штедионица Суперлига, Прва лига и Куп Србије
Најдуговечнија српска одбојкашица: Слађану Ерић ћемо и у 42. години гледати на терену, овог пута на Кипру
- by adminliga
-
Hits: 936
У женској одбојци нисмо навикли да гледамо даме од четрдесет и кусур година како облаче дрес и играју у клубовима који се такмиче у највишим ранговима својих лига. И док код мушкараца ова појава није толико несвакидашња - подсетићемо само на неке од легенди светске одбојке које су каријере завршиле загазивши у пету деценију живота, као што су Сержо (44), Папи (43), Тетјухин (42), Горан Вујевић (42) или Никола Грбић (40), а затим и на ”икону” наше лиге, Мишка Радишића, који за Јединство из Старе Пазове у Суперлиги наступа и у 52. години живота, код жена се врло ретко дешава да одбојкашица у својим 40-им и даље активно игра за клуб.
Српска одбојка има срећу да њене две истинске диве још увек нису одлучиле да се ”испишу” са терена. Слађана Ерић (41) и Маја Огњеновић (40) као да се утркују за титулу најдуговечније одбојкашице. На почетку ове сезоне изгледало је да ће резултат бити нерешен, с обзиром да Мају и даље гледамо у италијанском Скандићију, а да је популарна Слаки после авантуре у Израелу, и пре навршене 41 године живота, најавила повлачење. Ипак, на радост свих нас, трка се наставља.
Слађана Ерић је пре неки дан потписала уговор са Аполоном из Лимасола и већ се налази на Кипру, где ће покушати да освоји барем још један клупски трофеј за своју већ пребогату ризницу. Како је до тога дошло, добили смо одговор из прве руке.
”Хтела сам заиста да завршим каријеру и мислила сам да се окренем другим стварима у животу. Имала сам разне пословне понуде, нешто потпуно невезано за одбојку, нешто и у вези са одбојком, завршила сам и школу за тренере, вагала сам шта је најбоља опција за даље. Ипак, све време су ме звали и распитивали се да ли сам и даље заинтересована за играње, не само из Србије, већ и из многих других земаља широм света. То ми је, мало-помало, стварало утисак да бих можда и могла да продужим играчку каријеру за још једну годину. Кренула сам да тренирам, да видим у каквом сам стању, мало у Бијељини, са екипом ЖОК Радник, мало у Београду, са Жељком Шћепановићем. Шћепа ми се већ годинама уназад показао као таличан, увек након тренинга са њим стигне нека добра понуда. Али шалу на страну, када год ми је било потребно да тренирам и уђем у форму, био је ту и велико му хвала. Тако да сам тренирала готово свакодневно и реакције људи су биле толико позитивне, да су говорили како и у теретани и на терену изгледам боље од двоструко млађих одбојкашица. Ипак, нисам се заносила тиме, у годинама сам када желим да се доста ствари поклопи, не желим да срљам и да идем негде пошто-пото, само да бих играла. На крају, Кипрани су били најупорнији, испунили су све моје захтеве. Осим тога, Кипар ми делује као добро место за живот, у мом сензибилитету. Барем у наредним месецима, то јест, а после ћемо видети”, испричала нам је Слађана.
Играла је Слађана Ерић одбојку у многим клубовима по свету и са сваког места носи прегршт успомена и доста занимљивих прича и анегдота. Упитали смо је да ли већ има нешто интересантно што би могла да нам исприча у вези са новом средином.
”Има. Први пут ми се дешава да играм у екипи са мајком и ћерком. Татјана, наш капитен, има 39 година, њена ћерка, Софија, 14. Са том девојчицом сам радила у пару на тренингу. Када ми је Татјана пришла и рекла ‘ова мала, број 7, то је моја ћерка’, запрепастила сам се. То ми се још није десило у каријери", кроз смех је признала Слаки. "Осим тога, добила сам аутомобил, волан на десној страни, вози се левом страном коловоза, пожелите ми срећу!"
Верујемо да ћемо чути још занимљивих прича са Кипра, од жене коју са правом можемо назвати феноменом, не само одбојке, већ и српског спорта.
Тако се одбојкашка сага Слађане Ерић наставља, а ми јој желимо да и у новом клубу остави дубок траг, какав је остављала и до сада, где год би се појавила.