Недеља вече, ”МТС хала Језеро”. Бура емоција, сјај у очима играча, громогласна подршка са трибина. Можда би се у ових пар речи могао описати успех крагујевачког Радничког, који је после 17 година подигао пехар Купа Србије, други пут у историји клуба.

Ипак, један човек био је у центру пажње. Иван Костић, капитен и дизач екипе, не само да је дириговао игром, већ је и понео титулу најкориснијег играча (МВП) финала. Али за њега, овај успех није само статистика, већ нешто много дубље. Доказ да се рад и посвећеност на крају исплате. У речима капитена није било самозадовољства, већ захвалности. Захвалности према саиграчима, тренерима, навијачима, али пре свега породици.

Иако су дизачи често у сенци других позиција, Костић је показао да је мозак ове екипе. Можда је награда за најкориснијег играча била признање за његов индивидуални допринос, али капитен Крагујевчана истиче да је цела екипа заслужна за успех.

„Више пута од финалне утакмице сам истакао да прија то што сам добио признање. Често се спомиње фраза, када су дизачи у питању, да њихов учинак зависи од осталих играча и већ је постала клише. Ипак, ја већ дуго играм и стварно могу да потврдим да је тако. Све зависи од саиграча. Одиграли смо у недељу фантастичну утакмицу и да ја нисам проглашен за најкориснијег, буквално је сваки играч у тиму могао то да буде. Почев од Нејића, Крстића, преко Ћировића, оба блокера. Јовић је исто играо сјајно. Свако је у неком тренутку финала имао свој моменат, који нас је вукао ка трофеју”.

Фокус тима и дисциплина на терену били су пресудни у овом финалу. Искусни дизач верује да је управо та ментална стабилност донела успех.

„Чини ми се да је био пресудан наш фокус. Деловали смо сви, од самог уласка на терен, поприлично фокусирани само на тај циљ, као и да нас ни атмосфера не понесе, нити да се занесемо превише ако крене добро или лоше. Такав нам је приступ и за сваку другу утакмицу, али је ова била од велике важности и нисмо смели да одустајемо од првог до последњег поена. Мислим да је то са наше стране заиста било на добром нивоу. Такође, и ствари које иначе радимо добро, сада су деловале перфектно и на крају смо заслужено победили”.

Раднички је током утакмице остао смирен и када је ривал имао кратку иницијативу, не дозвољавајући да притисак утиче на њихову игру.

„И када смо водили и када смо током другог сета губили, на нама се није видело да смо у еуфорији да побеђујемо, нити да смо у паници у неким тренуцима меча када је Партизан имао иницијативу. То је мој утисак, али се кроз причу испоставило и остатка екипе. Једноставно, дошли смо да играмо и о томе смо мислили до краја меча, а не на крајњи исход”.

Као капитен, Костић има одговорност да води свој тим, али истиче да не размишља дугорочно, већ да је фокусиран само на следеће кораке.

„С обзиром да сам млад играч, моји планови за будућност су…”, почео је кроз смех Костић, па наставио. „Генерално, капитен сам у Радничком, тако да је то по себи једна велика одговорност. Што се тиче даљих планова, ја ништа не планирам. Волео бих да наставимо у ритму у којем смо до сада били. Ето, сутра је већ тренинг, а онда и утакмица за викенд. Стварно ћемо се сви потрудити да склонимо овај успех у страну и да пробамо да одиграмо крај сезоне као и до сада. Тренингом пре свега, а онда и утакмицама поврх тога”.

Посебно емотиван тренутак за њега било је славље са породицом, која је све време била његова највећа подршка. На питање да ли је баш њој посветио ову победу, одговор је био јасан.

„Како да не! Мојој супрузи Марини, која ме све ове године прати у стопу и мојој деци. Они су сада већ велики и мање-више смо се због њих вратили у Србију. Били су уз мене на свакој важнијој утакмици и поприлично ми је драго што су довољно одрасли да ме виде како освајам трофеј и побеђујем у важној утакмици”.

Још један значајан фактор у овом успеху била је атмосфера у ”МТС хали Језеро”. Костић истиче да је подршка навијача била непроцењива и да дуго није виђена на одбојкашким утакмицама у Крагујевцу.

„Атмосфера је заиста утицала на нас. Ми смо и прошле године имали жељу да донесемо Радничком и Крагујевцу један овакав спектакл, али сплетом околности нисмо успели да изборимо ниједно финале. Ове године су се коцкице поклопиле и да уђемо у финале и да Крагујевац добије домаћинство. Искрено, баш сам пресрећан што се наместило да у таквој атмосфери у Крагујевцу, Раднички освоји Куп и да то буде после 17 година. Раднички доста улаже последњих година и увек је био близу, али на крају није успевао да освоји тај трофеј. Добар пример је прошла сезона, када смо ми били у врху табеле, а Млади радник у доњем делу, па су нам пар поена фалила за пласман у финале. Међутим, ми смо се тада отровали, када смо играли европско такмичење, па после и изгубили у полуфиналу. Наравно, то не умањује победу Младог радника. Ипак, ове године се све то вратило. Баш сам причао са људима који су из Крагујевца. Они дуго нису видели такву атмосферу у хали, што само потврђује да је била и те како добра”, закључио је најкориснији играч финала.

Раднички јесте освојио Куп, али за Костића и његове саиграче нема превише времена за славље. Већ сутра их чека нови изазов. Порука главног јунака, током ноћи коју ће Крагујевац дуго памтити, је кристално јасна. Трофеј је само доказ да су на правом путу, али је још важније задржати тај ниво игре и у наредним изазовима.