Одбојкашице ТЕНТ-а из Обреновца пласирале су се у полуфинале Купа изазивача. У сјaјној атмосфери за коју је заслужна многобројна публика, Обреновчанке су на свом терену славиле са максималних 3:0.

Једна од главних протагонисткиња за пласман у полуфинале била је веома талентована и перспективна одбојкашица Сара Царић, која је већ уписала и неколико утакмица у дресу са националним грбом.

Након великог славља које је уследело у дворани СКЦ „Обреновац“, Сару смо замолили да нам да одговоре на неколико питања.

Перспективни коректор се после паузе услед повреде недавно вратио на терен. Тамо где је стала пре паузе, Сара је наставила у истом ритму. Занимало нас је какав је осећај вратити се поново на терен.

„Осећај је сјајан. Стварно ми је драго што сам се напокон вратила на терен. Брзо сам се уклопила у игру, што је за мене веома важно. Хвала Богу, играмо добро и побеђујемо, не рачунајући утакмицу против Железничара. У другом делу сезоне смо видно подигле ниво игре, што је веома важно и потребно за завршницу“ – рекла је Сара.

Многи играчи имају проблема са адаптацијом након повреде. Ипак, чини се да за репрезентативку Србије то није био случај.

„Ја се после поврaтка на терен осећам много боље. Још увек нисам сто посто спремна, али временом је ситуација све боља и боља. Веома сам самокритична и нисам увек задовољна својим партијама, али мислим да сам у претходних неколико утакмица одиграла стварно добро“ – истакла је коректорка ТЕНТ-а.

Све смо ближи крају регуларног дела сезоне и све екипе трудиће се да се максимално посвете домаћем првенству. Царићева се нада да ће њена екипа, уколико буде играла на високом нивоу, поправити тренутни пласман.

„До краја сезоне нас очекује још пар утакмица које ће бити пресудне. Ако се потрудимо и дамо све од себе, можда успемо и да остваримо све победе. То ће аутоматски значити да ћемо напредовати на табели, што је веома битно за плеј-оф“ – закључила је талентована одбојкашица.

Пошто је Сара један период бодрила своју екипу са клупе услед повреде, за сам крај смо је питали да ли је за њу теже да гледа утакмицу или да игра.

„Никада није свеједно. Док си на терену, стално мораш да будеш концентрисан на игру и да се трудиш да не погрешиш. Са друге стране, док си на клупи или трибинама, осећаш јаку жељу да ускочиш на терен и помогнеш својим саиграчицама“ – објаснила је Сара.