Били смо стрпљиви од октобра у ишчекивању плеј-офа и скоријег одговора на питање ко ће бити шампиони Србије. Јасно се показало да је наша лига ове сезоне најквалитетнија у односу на све оне из минулих десетак година, па ће плеј-оф сигурно бити веома занимљив и неизвестан јер су улози велики. У обе конкуренције смо гледали озбиљан квалитет ком су допринели повратници и својим искуством подигли лествицу, као и веома добре странце, па можемо само да се надамо да је и наша млађарија напредовала и научила важне лекције које ће демонстрирати у годинама које долазе.

Код жена је било веома напето до последњег кола. Ипак, три екипе су се издвојиле играма и константношћу, а то су: Железничар из Лајковца, Јединство из Старе Пазове и Црвена звезда, уз пратеће Уб и обреновачки ТЕНТ, а Партизан, Срем и Инђија попуниле су плеј-оф слику. Управо тим редом на табели завршен је лигашки део и сада креће оно право. Већина екипа спремала се за доигравање, појачала припреме и завршила микроциклус у правом тренутку да покажу све што умеју у важном периоду. Неки су се додуше спремали и за финале Купа, а тек ту смо видели квалитет и неизвесност као најаву за све оно што нас чека у борбама за титулу.

Лајковчанке су се у последњем колу домогле челне позиције и ривал у четвртфиналу има је Инђија која је већи део шампионата играла са ореолом најпријатнијег изненађења. Пред крај, засићење или шта већ, спустило је Инђијке на осмо место, али њихова сезона мора да уђе у категорију успешних јер је превасходни циљ, везан за опстанак, одавно испуњен. Тешко да Инђијке могу да поремете Лајковчанке на њиховом путу ка титули, али имају права да се надају и да се боре. Железничар се добро показао у финалу Купа, мало је недостајало да у сјајном амбијенту дођу до пехара, па ће зато сигурно још јаче напасти у плеј-офу. Све осим две лагане победе Железничара над Инђијом било би право изненађење.

Јединство је поразом у последњем колу изгубило дуго држано прво место, али то сигурно неће покварити планове “Цаковићевом обданишту” које је побрало симпатије свих после 18 кола лигашког дела. Ма докле да стигну ове сезоне, сигурно је да ћемо неке од тих девојака гледати наредних сезона у борбама за врх, а касније и у националном дресу. Ипак, биће занимљиво видети колико ће та младост издржати притисак резултата који се сам по себи наметнуо добрим пласманом на табели. За почетак, на путу им је Срем из Сремске Митровице, састављен од искуснијих и млађих девојака које такође обећавају светлу будућност овог клуба. Пазовчанке су фавориткиње за 2:0 у победама и пласман у полуфинале.

Трећи пар који са собом не носи превише дилема је Црвена звезда – Партизан и све за сада иде на воденицу црвено-белих. Освојен Куп је нови ветар у већ довољно раширена једра и готово да гарантује лагану пловидбу међу четири најбоље екипе у лиги. Дрча, Лазић, Живојиновић и Бошковић чине златни квартет и најискуснији у лиги, што ће сигурно и показати у предстојећим мечевима са градским љутим ривалом. Партизан је слабо почео, али ипак на крају заузео шесто место које донекле оправдава улагања у сезону, а већ су побеђивале Звезду ове сезоне. Ипак, комплетне црвено-беле уливају страх у кости свима у лиги и истичу се као изузетно зрео кандидат за дуплу круну. Очекује се ипак њихов лагани пролазак у полуфинале и потенцијално веће борбе са Јединством који су оба пута добили у лигашком делу.

Све је неизвесно у сусрету Уба и ТЕНТ-а где се срећу искуство и младост. С једне стране, искуство зна како се побеђује у важним мечевима, а са друге, младост баш брига за то. Дуели током сезоне били су добра увертира и зато се у плеј-офу очекује три утакмице. Главни предуслов за Уб је да све девојке буду здраве како би показале неоспорни квалитет, а слично је и код Обреновчанки које као да и даље не знају колико могу, а чини се да могу много. Ипак је то веома квалитетна младост која ће сигурно у будћности чинити чуда. Тешко је одлучити се коме дати предност, али искуство је већ довољно пута изгубило, да би научило како се побеђује. Зато, мала предност иде на страну актуелног шампиона из Уба.

Мало ко памти неизвеснију сезону у мушкој Суперлиги, а чак шест екипа је неколико кола пре краја могло да конкурише за прво место. На крају, поредак је: Црвена звезда, Војводина НС семе, Партизан, Раднички Крагујевац, Спартак из Суботице, Рибница, Млади радник и Спартак из Љига.

Београдски црвено-бели су од старта били неумољиви, сјајним играма направили залиху коју су одржали до краја за прво место после 18 одиграних кола. Иако су мало пали у завршници, Жакићеви ученици су задржали заслужени врх и у првом колу плеј-офа ривал ће им бити Спартак из Љига који је ухватио последњи вагон за доигравање. Тако су Љижани уписали још једну успешну сезону у клупске историјске књиге, али тешко да могу да се јаче супротставе Београђанима. Без потцењивања, сваки освојени сет би био велика ствар, а имају играчи Спартака прилику да одиграју максимално и да свима докажу да је улазак у плеј-оф њихова права мера. Ипак, Звезда ће наћи пут до полуфинала.

Слична је ситуација и код пара четвртфинала Војводина НС семе – Млади радник где су новосадски црвено-бели изразити фаворити. Оно што иде наруку актуелном вишеструком узастопном шампиону из Српске Атине је чињеница да зна како се освајају титуле, а тајна је чини се у дозирању форме. Тражили су поству Новосађани, доста комбиновали и Бошкан је нашао рецепт за успех и сада треба очекивати ону праву Вошу, ипак је плеј-оф, а он се много разликује од лигашког дела, иако смо навикли да овај тим видимо на врху табеле. Млади радник је изгубио финале Купа, али је у другом делу шампионата славио у Новом Саду па ипак има чему да се нада. Доста је квалитета у Пожаревцу, али он мора да буде концентрисан на праву страну у борби са фаворитом. Без обзира на победу од 3:1 у Спенсу, процена је да Воша лагано иде у полуфинале.

Долазимо до заплета, играју Партизан и Рибница. Црно-бели су већ оправдали сезону освајањем трофеја у Купу Србије, али зашто би се ту зауставили? Напашће Јанић са својим следбеницима и титулу, зна он добро шта његова екипа може, а знамо и ми када погледамо сезону и резултате београдских црно-белих. Партизан је кадар да из своје комбинације младости и искуства извуче најбоље, Јанић се често устеже да не уђе на терен и дода неки пријем, али својом енергијом води овај тим у правом смеру. А шта рећи за Рибницу, мајсторску екипу “прљаве” одбојке која даје резултате. Можда се од њих очекивало мало више, али нијасне су одлучиле да ипак остану на шестом месту, иако су могли више. Овде су шансе 50-50 и предвиђа се три меча, а далеко од тога да су искључени брејкови на обе стране. Ипак, освајање Купа није мала ствар и имаће доста утицаја на још бољи Партизан у плеј-офу, зато микронска предност иде на њихову страну за плсман у полуфинале.

У четвртфиналном дуелу Радничког и Спартак из Суботице домаћи терен ће имати можда и одлучујућу димензију. Гледало је “Језеро” неке шампионске екипе пре деценију и по, а можда је време да се највреднији пехар врати у срце Шумадије. Жељко Булатовић то зна да ради, Звезду је водио до толико титула, зашто не би и Раднички? Суботичани су најпријатније изненађење шампионата, много пута смо то истакли, али чини се да су много тога упрскали у последњем колу и пали на пето место, а могли су да буду трећи што би донело потпуно другачију димензију плеј-офу. Спартак се узда у “Дудову шуму”, тешко освојиву тврђаву, специјално конструисану да сваком ривалу веже руке и поремети центар за сналажење у простору. Хоће ли Јевтић наставити да води ка успеху можда и најпотцењенију екипу у лиги, видећемо ускоро. Ипак, прећутни став наше спортске јавности каже да ће Раднички наћи начин да се избори са полетелим “голубовима”, а само је питање да ли у два или три меча.