Нисмо заборавили ни мушку вертикалу Банка Поштанска штедионица Суперлиге, иако су даме имале предност у сачињавању првог студиознијег прегледа појединачног учинка играча у досадашњем делу првенства.

Узорак код одбојкаша је кудикамо већи пошто је одиграно 17 кола, али то нам је само потврдило тезу да су резултати у дужем временском периоду све конзистентнији са реалним учинком на терену.

О проблематици везаној за обраду и приказ индивидуалних статистичких категорија писали смо у чланку ”Ко су најбоље играчице Суперлиге? Погледајте да ли ће вас одговори изненадити”, тако да се тиме у овом тексту нећемо бавити. Оно што ћемо, међутим, нагласити, јесте да и даље посматрамо само играче са кредибилним бројем одиграних утакмица, односно сетова. Пољска ”Плус лига”, на пример, код рангирања успешности пријема узима у обзир само одбојкаше који су одиграли 30% мечева и код којих је однос укупног броја примљених лопти и одиграних сетова већи од 3. Ми нисмо тренутно у могућности да прецизно одредимо ту фину границу, али угрубо, сматрамо да су добијени резултати валидни.

Поменути чланак о ранг-листи најбољих одбојкашица првенства омогућио нам је пак да учинак одбојкаша дискретно упоредимо са резултатима и процентима њихових колегиница из женског дела такмичења, што нам донекле може осветлити одговор на вечиту дилему око мере у којој се мушка и женска одбојка разликују. 

У разговору са тренерима, посебно онима који су тренирали и мушке и женске екипе, углавном се издвајају два мишљења. Прво, да женска одбојка поседује одређене специфичности у односу на мушку и друго, које би се могло сажети у три речи - одбојка је одбојка. 

Наравно, постоје акције које се чешће практикују у једној или другој варијанти, или акције које су готово ишчезле у некој од ових парадигми. И наравно да је мушка одбојка бржа и јача. Међутим, ове чињенице не би требало у значајној мери да утичу на проценте, који би, невезано за јачину ударца лопте, заправо требало да буду у сваком тренутку избалансирани јер се примарно односе на реализацију.

Неки ће на овом месту увести у причу и психолошки аспекат, али на срећу или несрећу, њега статистика не мери, иако се упоређивањем добијених резултата продуктивности одбојкаша и одбојкашица на терену може евентуално изрећи понека произвољна констатација. Уосталом, хајде да погледамо…

Што се тиче можда и најважније категорије, у оквиру које меримо укупан број постигнутих поена као и просек учинка по сету, ту ће, сва је прилика, бити љута броба до самога краја између два моћна и искусна коректора, практично вршњака, Младена Бојовића из Рибнице, који на дан објављивања овог чланка пуни 37 година, и Украјинца Андреја Тупчија из Младог радника, који ће ову старосну доб достићи за неких девет месеци. Њих двојица деле лидерску позицију у овој категорији, може се констатовати, имајући у виду да је Бојовић први на ранг-листи постигнутих поена по сету (5,15 у односу на Тупчијевих 5,08), а да је Тупчи за нијансу испред популарног Млађе када се ради о апсолутним бројкама (305 поена у односу на 304). Ко ће у коначници изаћи као победник показаће време, а ми из свег срца желимо Младену, на овај срећaн дан, добро здравље и да нас још дуго одушевљава својим феноменалним партијама и да нашу лигу и у наредном периоду чини све бољом.

На позицијама од трећег до петог места, проналазимо снажног ударача Александра Благојевића из Радничког доо (4,85 поена по сету, укупно 286), сјајног младог Бугарина Радослава Парапунова из Војводине (5,12 поена по сету, укупно 266) и вижљастог двадесетдвогодишњег Пакистанца Мурада Кана из суботичког Спартака (4,38 поена по сету, укупно 254). Није згорег напоменути да су Бојовић, Парапунов и Кан већ другу годину заредом у врху листе најбољих поентера шампионата.

Листу првих десет ”стрелаца” Суперлиге попуњавају редом Кубанац Ласаро Брунет из Такова (4,29 поена по сету), Милија Мрдак из Партизана Ефбет (4,21), Томо Мицић из Јединства (4,19), Бранислав Радовић из Спартака из Љига (4,13) и Милан Крстић из Такова (4,12), односно Иван Тодоровић из Рибнице (240 поена укупно), Милош Надаждин из Карађорђа (231), Томо Мицић (222), Стефан Мирковић из Спартака из Љига (221) и  Милан Крстић (214).

Највише поена на једној утакмици постигао је Ласаро Брунет и то 35 у поразу Такова од Војводине резултатом 2:3. Радослав Парапунов је забележио 32 у победи Војводине над Јединством од 3:1, Младен Бојовић исто толико у победи Рибнице над Таковом од 3:2, док је Милан Крстић нанизао 31 у победи Такова над Спартаком из Љига у пет сетова. По 30 поена су убележили Андреј Тупчи у победи Младог радника над Спартаком од 3:2 и Милош Надаждин у поразу Карађорђа од Радничког доо резултатом 2:3. Радослав Парапунов је засад једини два пута успео да пребаци границу од 30 постигнутих поена (забележио је и 31 поен у победи Војводине над Рибницом од 3:1). Близу овог успеха у два наврата је био Александар Благојевић који је постигао по 29 поена на утакмицама против Карађорђа и Рибнице. 

Када резултате из ове категорије упоредимо са женским делом Суперлиге, упада у очи да код мушкараца у првих пет имамо чак три странца, док се код одбојкашица прва странкиња на ранг-листи појављује тек на деветом месту најбољих поентера (гледано у апсолутним бројкама). Значајна разлика је и у томе што су првих пет мушких поентера коректори, док код девојака у одговарајућој табели налазимо четири примача и само једну играчицу на корекцији. У апсолутном броју поена, Уна Вајагић има уписаних 17 више од Тупчија (322 према 305). У просеку, прве две поентерке лиге, Вајагић и Коцић, постижу 5,37 односно 5,13 поена по сету, што је мало више од двојца Бојовић (5,15) - Тупчи (5,08).

Ако погледамо број поена по мечу, Младен Бојовић постиже просечно 21, Андреј Тупчи 19, Александар Благојевић 17,9, а Радослав Парапунов 16,6.

Интересантно је рећи, на крају, да у овој категорији, у италијанској Серији А, доминирају момци са Балкана. Најуспешнији је Хрват Петар Ђирлић (укупно 381 поен, 4,88 по сету), а следе натурализовани Турчин Адис Лагумџија (373 - 4,84) и Бугарин Матеј Казиски (333 - 4,38). Наш Душан Петковић је на високом петом месту најбољих поентера најјаче лиге на свету са укупно 323 поена, односно 4,19 по сету. Ноумори Кејта, Малијац који је две године играо у нашем првенству (за Млади радник и Ниш), заузима седмо место са 309 освојених поена (4,01 по сету). У пољском првенству, што се тиче наших одбојкаша, Уроша Ковачевића налазимо на шестој позицији најбољих поентера (389), а Александра Атанасијевића на једанаестој (330).

На ранг-листи најбољих сервера неприкосновен је Александар Благојевић са просеком од 0,75 асова по сету, односно укупно 44. Друго место заузима Радослав Парапунов (0,62 по сету, укупно 32). Треће и четврто место деле Томо Мицић (0,57 и 30) и Младен Бојовић (0,53 и 31). На петом месту, гледано по просеку, налазимо Ласара Брунета (0,49), односно у апсолутним бројкама, Давидеа Ковача (27 асова).

У првих десет сервера налазимо још Немању Чубрила из Младог радника (26), Мурада Кана (24), Енеса Душтинца из Такова (24), Данијела Грувеуса из Партизана Ефбет (21), као и Николу Вујовића из Новог Сада (0,38 асова по сету).

Највише асова на једном мечу постигао је Енес Душтинац и то 9 у поразу Такова од Новог Сада резултатом 2:3. Ласаро Брунет имао је 8 у поразу Такова од Партизана, Александар Благојевић уписао је два пута по 7 (у победи над Карађорђем и у поразу од Рибнице), док је Лазар Мариновић забележио такође 7 у победи над Спартаком из Љига. По 6 асова у мечу забележили су Радослав Парапунов (2 пута), Томо Мицић, Младен Бојовић и Милија Мрдак.

У првих пет најбољих сервера, у апсолутним бројкама, код одбојкашица имамо два примача, два дизача и једног блокера, док у мушком делу налазимо четири коректора и једног примача. Осим тога, девојке ниједном нису успеле да пребаце границу од 6 асова у мечу. 

Александар Благојевић је забележио 5 асова више од најбољег сервера код одбојкашица, Александре Узелац (44 наспрам 39), док су остала места у првих пет на мушким и женским ранг-листама са готово идентичним учинком.

Поменути Ноумори Кејта држи прво место најбољих сервера у Италији (42 аса, 0,55 по сету), а Душана Петковића налазимо на 7. месту (30 - 0,39). У Пољској, лидерску позицију држи Карол Бутрен (54 аса), док је наш Александар Атанасијевић на 13. месту (31 ас). Ипак, ако поредимо нашу лигу са пољском и италијанском битно је нагласити да су Пољаци већ комплетирали 25 кола, а Италијани 20.

На листи најбољих блокера предњачи Филип Савовски из Новог Сада Манекс са 0,85 блокова по мечу, односно 55 укупно. У апсолутној табели следе Немања Радовић из Карађорђа (46), Владимир Гајовић из Рибнице (45), Стеван Симић из Војводине (40), Немања Чубрило из Младог радника (40), Дарко Савић из Спартака из Љига (37), Никола Павловић из суботичког Спартака (36), Петар Крсмановић из Војводине (35), Угљеша Пешут из Јединства из Старе Пазове (35) и Енес Душтинац из Такова (35).

Према просеку блокова по сету, након Савовског налазимо Петра Крсмановића (0,78), Немању Радовића (0,74), Владимира Гајовића (0,71), Стевана Симића (0,69), Немању Чубрила (0,67), Угљешу Пешута (0,64), Андреја Рудића из Војводине (0,61), Алексу Поломца из Црвене звезде (0,59), Стефана Јанковића из Партизана Ефбет (0,59) и Мурада Кана (0,59).

Највише блокова на мечу постигли су Филип Савовски и Петар Крсмановић, и то 8, обојица у победама својих тимова над Таковом. Савовски је забележио и 7 блокова у утакмици против Спартака из Љига, а исти учинак су по једном имали Никола Павловић, Немања Радовић и Угљеша Пешут. 

Овде је занимљиво споменути и готово невероватан податак, да је Петар Крсмановић, блокер Војводине, у наведеној победи над Таковом забележио укупно 25 поена (15 успешно реализованих напада, 8 блокова и 2 аса).

Исидора Бербатовић, најбољи блокер у женском делу Суперлиге, забележила је 58 поена из блока, три више од Савовског. У просеку, Исидора постиже један блок по сету, наспрам 0,85 које бележи Савовски. Катарина Чанак, Александра Глигорић и Ана Малешевић (све са 0,83 блока по сету), у предности су над Крсмановићем (0,78), Радовићем (0,74) и Гајовићем (0,71) када се гледа просек учинка по сету.

Фантастична Хена Куртагић и даље држи апсолутни рекорд у броју поена из блока на једној утакмици (11).

У Италији, наш Марко Подрашчанин је први на ранг-листи најбољих блокера са 48 поена из блока (0,61 по сету), док је Драган Станковић  пети (42 блока, 0,59 по сету), а Срећко Лисинац шести (39 блокова, 0,63 по сету).

Занимљиво је да Пољаци статистику блока рачунају по принципу трећина поена ако је играч саставио успешан тројни блок, пола поена за двојни и цео поен за блок један на један. Ово наводимо као куриозитет, али свакако је добра тема за размишљање.

У погледу процента позитивног пријема, ако гледамо према кредибилном броју примљених сервиса, закључујемо да на ранг-листи предњаче примачи Лазар Мариновић из Црвене звезде, Горан Бјелица из Младог радника и Бранко Рољић из Јединства, сви са 59% успешности. Ипак, нотираћемо да Мариновић има убедљиво највећи број пријема, тако да бисмо у односу на тај податак могли да му доделимо прво место. Са 56% следе либеро Црвене звезде, Душан Јовић, либеро Такова, Драган Петровић, либеро Младог радника, Иван Илић, и примач Јединства, Срећко Ристић.

У односу на женски део Суперлиге, где прва четири места у овој табели заузимају либера, код мушкараца налазимо три примача. Истини за вољу, у прва три места нисмо рачунали Немању Стевановића (не игра више у нашем првенству), као ни Стефана Негића и Лендрија Јауси Кавога из Војводине, јер имају премали број одиграних утакмица (комбиновано имају пријема тек нешто више од Срећка Ристића, а преко два пута мање од Лазара Мариновића).

Фрапантан је податак да првих 30 одбојкаша на ранг-листи најбољих примача у нашем првенству има проценат позитивног пријема 50% или више, док половичан или натполовичан учинак у Суперлиги за одбојкашице у овој категорији има само Милица Ивковић, либеро Спартака из Суботице, са 51%.

У пољском првенству, најбољи примач је либеро, Аустралијанац Лук Пери, са фантастичних 65,95% позитивног пријема, а првих једанаест на листи имају учинак од 50% или више.

У последњој табели, која се односи на проценат реализације напада, на првих десет места налазимо чак шест играча Војводине. Прву позицију држи Немања Чубрило, блокер Младог радника, са 62%, а следе Лендри Јауси Кавого (60%), Срећко Ристић из Јединства (57%), Горан Бјелица из Младог радника (55%), затим Радослав Парапунов (55%), Лазар Бајандић (54%), Милан Зечевић (53%), сви из Војводине, Младен Бојовић из Рибнице (53%), а потом Жарко Убипарип (52%) и Давид Мехић (52%), обојица из редова Новосађана. Наравно, Кавого посебно, а донекле и Зечевић, немају довољан број напада за улазак на ову листу, али навели смо их како бисмо потенцирали надмоћ екипе Војводине у досадашњем делу првенства. 

И овде је карактеристично, као и код одбојкашица, да је најуспешнији играч по проценту реализације напада блокер. Међутим, за разлику од женског дела Суперлиге где међу првих десет налазимо чак седам средњака, код мушкараца је Немања Чубрило једини који игра на тој позицији. 

И у овој категорији, као у претходној, проценти одбојкаша су значајно већи. Но, нешто друго нам је овде интересантно као чињеница, а и за поређење. Наиме, шта мислите који играчи добијају највише лопти у нападу?

Ако сте одговорили да је то код мушкараца Украјинац Андреј Тупчи из Младог радника, у праву сте. Он је убедљиво најкоришћенији нападач са укупно 539 напада у одиграних 17 кола. Иза њега следе Младен Бојовић (486), Александар Благојевић (456), Иван Тодоровић (427), Милош Надаждин (438) и Мурад Кан (419). 

Када погледамо одбојкашице, Теодора Исаиловић из Инђије односи (апсолутну) победу са укупно 664 напада, иза ње следе Уна Вајагић из Омладинца (659), Ана Круљ из Партизана Ефбет (628), Нина Коцић из суботичког Спартака (614) и Бранка Тица (591).

Одавде можемо закључити две ствари. Прво, чињеница је да у женској одбојци поени дуже трају па самим тим има и више напада. Друго, можда у мушкој одбојци има више нападачких опција. Истина је вероватно негде у комбинацији та два.

Ако погледамо италијанску Серију А, видећемо да је, у досада одиграних 20 кола, поменути Ђирлић имао чак 704 напада, Адис Лагумџија 660, док је Вилфредо Леон, звезда Перуђе и први по проценту идеалног смеча, забележио тек 319. Да је Перуђа доста избалансиранија екипа у нападу говори податак да Рихлицки и Плотницки имају 344, односно 255 смечева. У Трентину пак проналазимо Лавију и Микјелета са 523, односно 518. Када се погледа табела, Перуђа је прва без иједног пораза, Трентино је трећи. Лагумџијина Модена је друга, а Ђирлићева Ћистерна тек девета.

На крају, покушали смо, као и код одбојкашица, да уочимо ко су одбојкаши који су показали најкомплетнију игру у досадашњем делу првенства. 

Увидом у све ранг-листе, дошли смо до закључка да се у том смислу свакако истичу Радослав Парапунов, Мурад Кан и Немања Чубрило. Парапунов је други у лиги према просеку поена по сету (5,12), четврти по укупном поентерском учинку (266), други је сервер са 33 постигнута аса (0,63 по сету), пети је по ефикасности напада (55%) и чак 15. по броју блокова (30). Кан је пети поентер са 254 поена (4,38 по сету), осми сервер са 24 аса (0,41 по сету), једанаести блокер (34 блока) и 28. према проценту реализације напада (47%). Немања Чубрило је 17. поентер укупно (182), 29. по броју постигнутих поена у сету (3,03) шести сервер (26 асова) и седми по броју асова у сету (0,43), пети је блокер (40) и шести на листи према броју просеку блокова по сету (0,67), а први је према учинку ефикасности напада (62%).

Као и у претходном тексту, дизаче нисмо статистички обрађивали, а неке од закључака сада већ можете да покушате и сами да извучете.