Либеро је играч који слободно може да се креће по свим зонама терена. Главна функција ове позиције у тиму је одбрана у пољу и пријем сервиса. Дакле, либеро је одбрамбени играч који може слободно да се креће у пољу, а од осталих саиграча се разликује по боји дреса. Либеро излази из игре када сервира играч којег он мења у другој зони. Та измена се не рачуна у ограничени број замена које сваки тим има у оквиру једног сета. Једини услов је да се играч којег либеро мења мора вратити у игру када овај излази. Либеро се у тим ситуацијама обично мења са неким од блокера. Либеро не може да сервира, блокира нити напада лопту изнад мреже, а не може ни дизати изнад главе унутар три метра од мреже, јер у том случају нападач не сме нападати лопту изнад горње сајле. Либеро, због свега наведеног, ретко освоји поен у мечу.

Горња сајла мреже у мушкој одбојци постављена је на висини од 2.43 метра, а у женској на 2.24 метра. Мрежа је 1 метар широка и 9,5 до 10 метара дугачка, направљена од црних квадратних поља, странице 10 центиметара.

У одбојкашком тиму (репрезентацији) се налази 12 играча (на неким такмичењима попут Светског првенства и 14, од чега су 2 резерве), док стручни штаб сачињавају први тренер, јпомоћник тренера, физиотерапеут (масер), кондициони тренер, доктор, скаут (статистичар или у новије време аналитичар) и тим менаџер. За ФИВБ, светска и званична такмичења доктор мора бити претходно акредитован од стране Светске одбојкашке федерације. За ФИВБ и светска такмичења за сениоре, екипа се може састојати од највише четрнаест (14) играча, са највише дванаест (12) регуларних играча. Један од играча је капитен екипе (има црту испод броја на грудима) и мора бити означен у записнику. Само играчи уписани у записник могу ући у терен и играти утакмицу. Када тренер и капитен екипе потпишу записник састав екипе уписан у записник се више не може мењати.

Одбојкашка екипа на терену се састоји од 6 играча (најчешће дизача, два примача, коректора, блокера и либера или блокера). Када екипа која је примала сервис освоји поен и стекне право да сервира, њени играчи се ротирају за једну позицију у смеру казаљке на сату: играч са позиције 2 се ротира на позицију 1 да сервира, играч са позиције 1 ротира се на позицију 6, итд. Редослед ротације је одређен местом са којег сет почиње техничар (дизач) екипе (нпр. ако техничар почиње сет из зоне 2, онда се каже да екипа почиње сет из позиције 2).

Почетна постава указује на редослед ротирања играча на терену. Тај редослед се мора поштовати током целог сета. Пре почетка сваког сета, тренер мора на листићу за поставу пријавити почетну поставу своје екипе. Листић, уредно попуњен и потписан, предаје другом судији или записничару. Играчи који нису у почетној постави за сет су замене за тај сет (осим либера). Пошто се листић са поставом преда другом судији или записничару, никаква промена у постави не може бити одобрена без правилне замене.

Зоне терена изгедају овако.

У тренутку када сервер удари лопту, обе екипе се морају налазити у оквиру свог поља, распоређене према редоследу ротације (осим сервера). Позиције играча су означене бројевима на следећи начин: три играча поред мреже су играчи предње линије и заузимају позиције 4 (предњи леви), 3 (предњи средњи) и 2 (предњи десни); остала три играча су играчи задње линије и заузимају позиције 5 (задњи леви), 6 (задњи средњи) и 1 (задњи десни).

Ако је нападач у ротацији играч задње линије, он приликом смеча мора да се одрази изван зоне коју омеђује линија од 3 метра, при чему не сме ни да је нагази. Ако је дизач у ротацији играч задње линије, он не сме да блокира противнички напад, али сме да се креће унутар зоне од 3 метра.

Димензија одбојкашког терена је 18х9 метара. Терен је подељен мрежом на два једнака дела димензије 9х9 метара. Линије које деле предње и задње зоне налазе се на 3 метра од мреже. Слободна зона око терена широка је 5 метара од бочних и 8 метара од основних (сервис) линија. Слободан ваздушни простор износи најмање 12.5 метара у висину, рачунајући од подлоге.