Ако бисмо правили градацију по важности, у модерној одбојци сигурно да би елеменат пријема сервиса био у првом плану. Сервис најчешће примају 3 играча, у зависности од система, поставе и могућности екипе, али у савременој одбојци пријем обавезно обављају 2 универзална играча и либеро. Од њиховог успешног пријема зависи и успешност комплетне прве поставе, а шире и целе екипе. Уколико је пријем успешан, даје се могућност организатору игре (дизачу) да врло успешно и креативно организује напад. Са добрим пријемом он има неограничене могућности да напада са 3 или 4 играча.

У реалним околностима, на утакмици, пријем може бити:

- идеалан: у којем су парабола и брзина лопте из пријема прилагођени јако малом радијусу кретања техничара. Најидеалније је када примач лоптом погоди тачно место на којем се дизач (техничар) налази тако да овај на најбољи начин, без померања, може да се припреми за квалитетно одигравање.

- померен пријем (позитиван): у којем је радијус кретања техничара у оквирима 3 метра док су парабола и брзина лопте из пријема такве да се може одиграти први темпо.

- расејан (негативан): из којег нема првог темпа, али је могуће организовати напад, најчешће високим лоптама.

Асом се у одбојци сматра директан поен из сервиса, невезано за то да ли је противнички играч на пријему дотакао лопту или не. Ситуација када након лошег пријема (или одличног сервиса) лопта пређе на страну терена екипе која је извела сервис назива се ”ас-контра”. Зависно од брзине и висине лопте која прелази мрежу из пријема сервиса, "ас контра" може да се реализује нападом, као првим контактом играча на мрежи екипе која је сервирала, или да се после додавања контре и дизања овај део игре заврши нападом. Ас-контра је један од делова фазе игре која се назива фазом контранапада.

Разликујемо три врсте напада зависно од брзине дигнуте лопте. Први темпо је најбржи, а следе га други, нешто спорији, којим се напада углавном са крајева мреже или из друге линије, и трећи темпо који је синоним за високе лопте. ,,Алма” је врста напада која припада првом темпу, у којем нападач скаче на смеч пре неголи дизач лопту дигне. Сврха дизања ,,алме”, као и било којег првог темпа, јесте реализација напада који се тешко блокира због брзине извођења. Ништа мање важно није и када се ,,алма” закаже, а дизач се определи за напад са другог темпа (нпр. иза главе или са "пајпа"), јер се у том случају задржава противнички средњи блокер који је, ако прати ,,алму”, сад већ померен из центра. За разлику од ,,пенала” који се изводи близу дизача, ,,алма” се изводи на даљини од око 3 м од дизача по ширини мреже. То је специфичност која средњем блокеру који се брани, због дужине пута, отежава формирање двојног блока са крајњим блокером насупрот нападача другог темпа (нпр. иза главе). Назив за ову врсту напада различит је у разним земљама. У Италији га називају "sette" (седам), а Американци га означавају као 31. У Шпанији се такође зове као код нас - ,,алма”.

"Пенал" (напад првог темпа) је најбржи, најефикаснији и најатрактивнији облик упућивања лопте у поље противника, а тиме и постизања поена. Припада оној класификацији смечирања, где је лопта дигнута изнад нивоа мреже и хвата се у скоку у највишој могућој тачки, што већом брзином и што стрмије упућује у противничко поље. Назив је преузет из фудбала или рукомета, али треба знати да нема нимало сличности са поменутим спортским гранама. Време лета лопте код ”пенала” је од 0,6 до 1 секунде.

”Пајп” припада нападу другог темпа. Назив ,,пајп”, који се најчешће користи у свету, а код нас се одомаћио, потиче од енглеске речи "pipe" што у преводу значи лула, цев. Ову врсту напада изводи играч друге линије, углавном из Зоне 6. Играч приликом овог напада мора да скочи иза линије 3 метра пре него што направи контакт са лоптом, али може да доскочи унутар три метра. У данашњој одбојци високог нивоа ова врста напада се пуно користи као комбинација иза првог темпа ("пенала", "алме").

Погледајте дијаграме напада првог темпа, другог темпа и трећег темпа.

”Кување” је једна врста финте у нападу, када техничар (дизач) одлучи да ван правила три одигравања убрза акцију и већ другим контактом нападне противнички терен и освоји поен. Техничар пласира лопту у небрањени део противничког поља, уместо да је проследи свом нападачу на смеч. Добар техничар изводи овај потез неочекивано, предузимајући све радње као да ће нормално да дигне лопту свом саиграчу, а затим је у последњем тренутку, једном руком, упути у противничко поље. Због тога се кување врло тешко брани. Ипак, играчи у одбрани понекад успевају "упијачем" да "изваде" овакве лопте, поготово ако је техничар неискусан. Овај потез је посебно ефектно изводио наш прослављени репрезентативац Никола Грбић.