У систему игре 5-1, који се данас најчешће среће у мушкој одбојци, играч који се налази у пару по дијагонали (на супротним странама) са дизачем, нашом одбојкашком терминологијом зове се коректор. Корен његовог назива је вероватно у улози коју има. Осим што учествује у нападу из идеалних ситуација, његов допринос је највреднији када извршава корекцију нападом ,,тешких лопти” дигнутих из лошијих пријема и тешких одбрамбених ситуација. У проценту реализације таквих лопти, којих на утакмици има пуно, често је кључ крајњег исхода меча и зато је улога коректора изузетно важна.
У другим земљама назив за играче на овој позицији је дугачији. Италијани га зову "opposto" (супротан), у енглеској терминологији је "opposite hitter" (супротан нападач), а у неким земљама га називају и "дијагонала".
У принципу, овај играч не учествује у пријему сервиса већ у тој фази игре учествује у нападу из прве и друге линије (када је дизач у првој линији), што му је и примаран задатак. Обично то ради са краја, са десне стране терена гледајући ка мрежи, из "Зоне 1" (друга линија) и "Зоне 2" (прва линија), осим када се дизач налази у "Зони 1" у фази пријема сервиса, па коректор напада са супротне стране из "Зоне 4" (прва линија), тј. са леве стране терена.
У фази одбране се налази такође са десне стране терена, у блоку у "Зони 2" и у одбрани поља у "Зони 1".
Коректор је најмоћнији нападач тима, па зато и добија убедљиво највећи број лопти у нападу. Прави је атлета па су у складу са тим његова конституција и психо-физичке и моторичке могућности како би могао да издржи читав меч са уједначеним ритмом и интезитетом.
Ми имамо срећу да је у нашој репрезентацији играло и још увек игра неколико сјајних коректора: Иван Миљковић, вероватно најбољи на свету у своје време, а данас Александар Атанасијевић и Дражен Лубурић. Добар коректор, осим наведених карактеристика, мора да поседује и висок квалитет у осталим елементима (сервис, блок, одбрана), а пре свега луцидност, креативност и карактер, што га чини посебнијим и бољим од осталих.

Ако бисмо правили градацију по важности, у модерној одбојци сигурно да би елеменат пријема сервиса био у првом плану. Сервис најчешће примају 3 играча, у зависности од система, поставе и могућности екипе, али у савременој одбојци пријем обавезно обављају 2 универзална играча и либеро. Од њиховог успешног пријема зависи и успешност комплетне прве поставе, а шире и целе екипе. Уколико је пријем успешан, даје се могућност организатору игре (дизачу) да врло успешно и креативно организује напад. Са добрим пријемом он има неограничене могућности да напада са 3 или 4 играча.

У реалним околностима, на утакмици, пријем може бити:

- идеалан: у којем су парабола и брзина лопте из пријема прилагођени јако малом радијусу кретања техничара. Најидеалније је када примач лоптом погоди тачно место на којем се дизач (техничар) налази тако да овај на најбољи начин, без померања, може да се припреми за квалитетно одигравање.

- померен пријем (позитиван): у којем је радијус кретања техничара у оквирима 3 метра док су парабола и брзина лопте из пријема такве да се може одиграти први темпо.

- расејан (негативан): из којег нема првог темпа, али је могуће организовати напад, најчешће високим лоптама.

"Упијач” представља спасавање лопте у одбрани, углавном отежане одбијањем од сопственог блока или ”кувањем”. Разликујемо класичан упијач и "сун". Код "суна" играч се баца искораком напред, налик уласку у воду, испружене руке, дланом окренутим надоле. Одигравање се врши када длан додирне паркет, а лопта у слободном паду удара о надланицу и остаје у игри. Класични упијач се од "суна" разликује по ранијем одигравању, при паду са искораком унапред.

”Поваљка” се, за разлику од ”упијача” и ”суна”, где играч пада на грудни кош, изводи тако да играч или играчица падну на леђа. Она може да се ради са стране и у напред.

”Упијач” се у енглеској терминологији назива ”pancake”, што дословно значи палачинка.

Разликујемо три врсте напада зависно од брзине дигнуте лопте. Први темпо је најбржи, а следе га други, нешто спорији, којим се напада углавном са крајева мреже или из друге линије, и трећи темпо који је синоним за високе лопте. ,,Алма” је врста напада која припада првом темпу, у којем нападач скаче на смеч пре неголи дизач лопту дигне. Сврха дизања ,,алме”, као и било којег првог темпа, јесте реализација напада који се тешко блокира због брзине извођења. Ништа мање важно није и када се ,,алма” закаже, а дизач се определи за напад са другог темпа (нпр. иза главе или са "пајпа"), јер се у том случају задржава противнички средњи блокер који је, ако прати ,,алму”, сад већ померен из центра. За разлику од ,,пенала” који се изводи близу дизача, ,,алма” се изводи на даљини од око 3 м од дизача по ширини мреже. То је специфичност која средњем блокеру који се брани, због дужине пута, отежава формирање двојног блока са крајњим блокером насупрот нападача другог темпа (нпр. иза главе). Назив за ову врсту напада различит је у разним земљама. У Италији га називају "sette" (седам), а Американци га означавају као 31. У Шпанији се такође зове као код нас - ,,алма”.

"Пенал" (напад првог темпа) је најбржи, најефикаснији и најатрактивнији облик упућивања лопте у поље противника, а тиме и постизања поена. Припада оној класификацији смечирања, где је лопта дигнута изнад нивоа мреже и хвата се у скоку у највишој могућој тачки, што већом брзином и што стрмије упућује у противничко поље. Назив је преузет из фудбала или рукомета, али треба знати да нема нимало сличности са поменутим спортским гранама. Време лета лопте код ”пенала” је од 0,6 до 1 секунде.

”Пајп” припада нападу другог темпа. Назив ,,пајп”, који се најчешће користи у свету, а код нас се одомаћио, потиче од енглеске речи "pipe" што у преводу значи лула, цев. Ову врсту напада изводи играч друге линије, углавном из Зоне 6. Играч приликом овог напада мора да скочи иза линије 3 метра пре него што направи контакт са лоптом, али може да доскочи унутар три метра. У данашњој одбојци високог нивоа ова врста напада се пуно користи као комбинација иза првог темпа ("пенала", "алме").

Погледајте дијаграме напада првог темпа, другог темпа и трећег темпа.