ПРЕУЗМИТЕ

”Кореја” је специфичан облик напада у женској одбојци, који није заступљен у мушкој највише из разлога што се код мушких екипа на корекцији налазе играчи који из прве и друге линије нападају веома јако. Код жена то није случај због саме физичке конституције која је много слабија неголи код мушкараца. Због тога се јавила потреба за једном карактеристичном врстом напада из Зоне 2, у ситуацији кад је коректор у другој линији. У том случају, средњи блокер напада из Зоне 2 на специфичан начин јер се одраз ради са једном ногом. У врхунским женским тимовима је то доведено до савршенства и у многим селекцијама представља основни напад када екипа има добар пријем сервиса. Кореја је врло тешка за блокирање јер нападач не скаче и не доскаче на исто место, већ са тим одскоком једном ногом у ваздуху мења позицију. Ефекат ове акције је додатно појачан изузетном брзином јер представља темпо напад. У нашој одбојци било је неколико играчица познатих по томе, пре свих Бранка Секулић, Мира Голубовић и Весна Читаковић.

Одбојка је једини колективни спорт који се не игра на време. Због тога не може да се ”чува резултат” већ се увек мора ићи на освајање поена и на победу. Одбојкашки меч се игра у 3 добијена сета, што значи да се максимално могу одиграти 5 сетова, а минимално 3. Сет се добија када једна екипа освоји 25 поена или у случају резултата 24-24, када једна од екипа оствари 2 поена разлике. Ако дође до петог сета, који се назива још и ”тај-брек”, игра се док једна екипа не освоји 15 поена или у случају резултата 14-14, док једна од екипа не оствари 2 поена разлике.

У просеку, одбојкашки мечеви трају између сат и по и два сата.

У систему игре 5-1, који се данас најчешће среће у мушкој одбојци, играч који се налази у пару по дијагонали (на супротним странама) са дизачем, нашом одбојкашком терминологијом зове се коректор. Корен његовог назива је вероватно у улози коју има. Осим што учествује у нападу из идеалних ситуација, његов допринос је највреднији када извршава корекцију нападом ,,тешких лопти” дигнутих из лошијих пријема и тешких одбрамбених ситуација. У проценту реализације таквих лопти, којих на утакмици има пуно, често је кључ крајњег исхода меча и зато је улога коректора изузетно важна.
У другим земљама назив за играче на овој позицији је дугачији. Италијани га зову "opposto" (супротан), у енглеској терминологији је "opposite hitter" (супротан нападач), а у неким земљама га називају и "дијагонала".
У принципу, овај играч не учествује у пријему сервиса већ у тој фази игре учествује у нападу из прве и друге линије (када је дизач у првој линији), што му је и примаран задатак. Обично то ради са краја, са десне стране терена гледајући ка мрежи, из "Зоне 1" (друга линија) и "Зоне 2" (прва линија), осим када се дизач налази у "Зони 1" у фази пријема сервиса, па коректор напада са супротне стране из "Зоне 4" (прва линија), тј. са леве стране терена.
У фази одбране се налази такође са десне стране терена, у блоку у "Зони 2" и у одбрани поља у "Зони 1".
Коректор је најмоћнији нападач тима, па зато и добија убедљиво највећи број лопти у нападу. Прави је атлета па су у складу са тим његова конституција и психо-физичке и моторичке могућности како би могао да издржи читав меч са уједначеним ритмом и интезитетом.
Ми имамо срећу да је у нашој репрезентацији играло и још увек игра неколико сјајних коректора: Иван Миљковић, вероватно најбољи на свету у своје време, а данас Александар Атанасијевић и Дражен Лубурић. Добар коректор, осим наведених карактеристика, мора да поседује и висок квалитет у осталим елементима (сервис, блок, одбрана), а пре свега луцидност, креативност и карактер, што га чини посебнијим и бољим од осталих.